“Svi kažu da treba prati zube zelenom glinom, svi misle da sam lepša sa snežno belim zubima, svi kažu da nemaju vremena da šetaju pola sata dnevno, svi…”

Ovo slušam na dnevnoj bazi, i pretežno ne reagujem – osim ako mi je direktno potrebno da pacijent prestane da sluša SVE – nego je bitno da počne da sluša MENE :).

Tvrdnje ovog tipa su nekad toliko fantastične (i vrlo direktno pogubne za zdravlje) da to Bog nije video.

Počev od te famozne zelene gline, koja posle nekoliko godina (energične) upotrebe može doslovno da skine gleđ sa zuba, pa do stava da se dete ne vakciniše, jer SVI tako misle.

Kad pacijent krene s tom pričom – jedino vam ostaje da pitate:

Ko su to “svi”?
Ko KONKRETNO misli tako kako ste rekli?

Kad insistirate, ispadne da su SVI najviše 2-3 osobe iz pacijentovog okruženja, a nekad se desi da čak nisu ni živi ljudi, oprosti Bože.

Nekoliko godina sam tražila da mi pacijent od ove vrste nabroji pet SVIH, nijedan nije uspeo da iznađe toliko.

Kad naterate pacijenta da realno, racionalno promisli o tome ko su mu zapravo SVI, u većini slučajeva sam počne da se smeje i prihvata bez problema to što mu kažem…

Ako je SVI neko ko je imao (ili ima) veoma jak uticaj u životu pacijenta, onda mi dalje ostaje samo sledeće:
Nametanje drugog autoriteta.

U ovom slučaju mog, normalno :).

Ako uspem da se postavim iznad SVIH, pacijent počinje da veruje meni, a ne SVIMA, i tog momenta krećemo nabolje.

Ko su SVI?

1. Ljudi emotivno bliski pacijentu.
Najčešće roditelji.
Čak i ako nisu živi, njihov stav itekako može da minira moj – čak i ako je pacijent odrastao, obrazovan i racionalan.

Ovde može biti jako teško nametnuti svoj stav. Ako je u pitanju npr. stav pokojnog oca, em je to vrlo davno usađeno – em čovek nije živ….
Može da uspe, ali teško – posebno ako je pacijent već sredovečan.

Ako je u pitanju živa osoba, obično je najlakše da pozovem nju, pa da joj direktno kažem.
Bezbroj puta sam imala problem sa trudnicom koja kaže:
Ali, doktorice – meni SVI kažu da se u trudnoći ni slučajno ne smeju opravljati zubi.

Kad je nateram da imenuje SVE, obično je u pitanju ili majka ili svekrva (kako rekoh, obično samo jedna, a najviše 3 osobe).

Kad svekrva dođe, dovoljno je njoj da kažem da su meni lično pre 25 god. operisali umnjake u trudnoći, eventualno pokažem ćerkinu sliku, dalje nema problema.

2. Neprijatelji.
Odnosno – ljudi iz okoline pacijenta koji o njemu loše misle, zavide mu, žele da ga/je ukopaju i slično.
Ovde se obično lako možete izboriti dokazivanjem da nametnut stav nije iz dobre namere, ali…

Budite jako obazrivi ako je u pitanju bračni drug, momak/devojka ili dete pacijenta.
Da se ne lažemo, možete doslovno iz tri pitanja da “napipate” loše (ili vrlo loše) odnose u porodici koji će minirati vaš savet ili lečenje, a najbolje je ne ulaziti u tu priču.

Ako npr. kažete pacijentu da mora da menja dosadašnji način održavanja higijene i da malo koriguje ishranu, razgovor može da izgleda i ovako:
– Ovo će sada biti dobro, za prvi momenat, ali nadalje bih vas molila da radite to i to.
– Jao, ja to ne mogu. Ne mogu da stignem, zaboraviću, ovo – ono.
– Pokušajte, molim vas. Kad dođete kući, kažite vašima – doktorica je rekla da moram ovako, i tražite podršku. Lepo recite da želite da vas podrže, i da vas opomenu ako vide da zapuštate ovu malu obavezu.
– Da, ali oni… (pauza).

Normalno, trenutno shvatate da odnosi u porodici nsu takvi da pacijent može da se osloni na svoje bližnje, i tu ste otprilike završili priču.

3. Internet.
U novije vreme dosta često pod SVI pacijent podrazumeva neki forum, Tviter, ovo ili ono.

Većini ljudi je obično lako ukazati na apsurd toga da se veruje savršeno nepoznatom, čak i izmišljenom liku na lajni, onda budu čak i sami sebi smešni :).

4. Kolege.
Ovo je jako veliki problem, jer meni nije dozvoljeno (neetički je) da ružno govorim o kolegama.
Osim toga, vrlo često se događa da je kolega koji je napravio najstrašnije stručne greške – pacijentov kum, kućni prijatelj, Bog zna…

Pipav teren.
Ovde deluju dve opcije:

– potpuno neutralnim tonom reći svoje stručno mišljenje, obrazložiti, dati napismeno pacijentu, bez IKAKVOG upuštanja u komentarisanje postojećeg rada.
– ako je moguće, nazvati tog kolegu/koleginicu, i zamoliti ga da preko spoljnjeg mikrofona obrazloži svoj terapijski stav.

Deluje, kratko rečeno :D.

UKRATKO.

Čuvajte se priče “svi to rade” ili “to niko ne radi”.
Ne biste verovali koliko odraslih, obrazovanih, naoko nimalo povodljivih ljudi nasedne na takve budalaštine da Bog nije video…

A novi zubi vam neće nići.
Ono, bar ja dosad nisam videla :).

 
Ilustracija: http://www.mississaugalife.ca/2011/03/putting-culture-on-the-map/

Pročitajte i ovo: