Pre otprilike tri godine mi je knjigovođa objasnio da je vrlo verovatno da ćemo i on i ja imati nešto malko simbolične penzije, tj. otprilike trećinu sadašnje osnovice (malo je stariji od mene, 50+).
Svima nam je jasno čemu služi penzioni fond, a ovom prilikom ću mudro da izostavim priču o njima, o tome koliko imaju zaposlenih, koliko su isti plaćeni i od čega i čemu sve to služi…
Elem, kako razumeh knjigovođu, nema druge nego da plaćamo sami sebi “nešto”.
Za ljude tada od preko 50 godina starosti, trka je već bila izgubljena: šta god da se (dodatno) plaća, ne preostaje dovoljno godina radnog staža.
Jer suština cele priče je da se 20 ili 35 godina plaća po malo, pa da onda po osnovu toga imate neke dodatne prihode u starosti.
U ono doba sam ja razgovarala sa bar nekoliko kuća za dobrovoljno i/ili dodatno penziono osiguranje, kako god da se nazivaju.
Efekat?
Nula.
S bilo kim da sam razgovarala stvari stoje otprilike ovako:
Godinama plaćate neki fiksni iznos mesečno (tromesečno itd.).
Na kraju imate neku “glavnicu”, da uprostim.
Kad rešite da koristite ta sredstva, imate otprilike sledeće izbore:
– da vam se isplaćuje penzija, dok ste živi, ili samo određeni period (5, 10 godina i slično), s tim da vaš naslednik nasleđuje neuručene penzije,
– da podignete deo (to je bilo u samo jednoj kući), recimo 1/3 iznosa, a po osnovu ostatka para da vam se isplaćuje penzija prema gornjim uslovima.
I sad šta je nevolja: bilo kakva da je računica, uvek dođem dotle da se ne isplati.
Posle cele balade – glavnica ostaje njima.
Ovaj deo mi nikako nije jasan; ili možda ja ne vidim kakvo je to “osiguranje” – nije životno, pa da moraju iznenada nedaobogidalekobilo da plate 10 ili 20.000 eura…
Sa kućom životnih osiguranja se praktično kladim na sudbinu, da se ne lažemo, a ovo je – čuvanje i “gajenje” mojih rođenih novaca.
Mislim da je najveća nevolja bug u mom poimanju stvari – ja umišljam da su te pare MOJE.
I da taj neko drugi, kako god se zvao, raspolaže njima samo po mom nalogu i dobroj volji.
I da ja mogu da ih podignem kad mi se ćefne, pod nekim zadatim uslovima.
I ovako to otprilike izgleda:
Dakle, ako (sasvim hipotetički) plaćam 2.000 dinara mesečno, kroz 10 godina – ukupna suma koju ću steći (sa oko 5% “kamate”) je oko 300.000 dinara, a po osnovu toga mi narednih 10 godina isplaćuju 3.100 dinara mesečno.
A 300.000 (2.961,00 eur na današnji dan) ostaje njima, da se ne lažemo.
Vama ovo pije vodu?
I koja je sad meni motivacija da plaćam (i dodatno i obavezno) penziono osiguranje?
Jer okvirno, princip je isti, ovo je sasvim slučajno Dunav osiguranje.
Ili, da obrnemo stvar: ako počnem oročenu ŠTEDNJU sa “kapitalom” od 20 eura, i 10 godina neprekidno plaćam 20 eura mesečno sa kamatom od 5% – na kraju ću imati 3.100 eura.
Otprilike.
Ako 3.100 eura oročim na godinu dana, sa kamatom od 5%, i dodajem 10 eura mesečno, imaću 279 eura više na kraju godine, dakle – 23 eura mesečno od kamate, a glavnica će i dalje biti moja.
Molim da moje računanje uzmete s rezervom, sve su online računaljke :).
A koliko bi bilo za 30 – ili 150 eura mesečno, koliko sada plaćam samo penziono osiguranje?
E, da:
Potpuno sam zanemarila momenat u kojem neko ko redovno plaća REDOVNO penziono osiguranje – najverovatnije nema ni cvonjka da doda za dodatno…
Potpuno sam zanemarila šta će inflacija (koje nema) učiniti od tih 2.000 dinara mesečno, bolje da ne mislim.
I da li će ta kuća odjednom da potone, ili ko zna šta…
Verujem da država garantuje za njih, kao i za Jezdu :D.
A ne bih sad da zamaram sa fantazijama tipa – šta bi bilo da me država oslobodi npr. 50 eura mesečno, pa da od toga plaćam dodatno šta god…
Šta vi radite da bi imali penziju, a ne socijalnu pomoć?
Hipotetički, normalno, jer prvo treba da imate posao…:(.
I pod uslovom da neka razumna računica ipak postoji.
Ilustracija: dunavpenzije.com, http://www.channel4.com/news/all-but-the-poorest-will-get-care-home-bill-in-old-age
02/11/2011 at 18:43
Ja sam razmišljao o privatnom penzionom i gledao sam neke druge kalkulatore i meni se isplati. Mislim, ja imam tek godinu dana zvaničnog radnog staža, imam da gulim ja dosta do penzije, ali po kalkulatoru koji sam tada gledao, ako ceo radni staž uplaćujem 20 ili 30€, imao bih penziju oko 500€. Ne sećam se da li sam period isplate fiksirao na 10 ili 20 godina, ali poenta je da, jbga, treba uplaćivati penziono tokom celog radnog staža, da stigne da se nataloži keš. (Ili plaćati 10-15 godina, ali mnogo veće sume)
02/11/2011 at 19:14
Jeste, naravno i logično.
Međutim, problem je sa generacijom od oko 45+ – koja em je zakasnila, em nema para da plaća daleko više.
BTW, kako rekoh – problem je i u računici. Jer – meni se više isplate životna osiguranja: pare su moje te moje, kako god…
02/11/2011 at 21:02
Dobro ste izracunali. Bilo bi bolje da drzava da vise slobode ljudima u izboru gde ce uplacivati penziju. Mada to bi verovatno dovelo da toga da PIO “se razbije”. Postavlja se pitanje da li cu npr. ja imati neku drzavnu penziju. Moj poslodavac svakog meseca za PIO uplacuje 14.456,68rsd. Da li cu ja videti taj novac? Verovatno necu. Odmah bi taj novac(140€) da imam na raspolaganju stavio na stednju i nakon 25g bih primao 550€ mesecno narednih 15godina.
02/11/2011 at 21:47
Pa da; ja sam rekla još pre 10 godina da me reše toga, ja ću lako i sebi i za još dvoje zaraditi penziju, ili nek’ mi daju ‘moja’ dva penzionera i eto. Normalno, kako rekoste, ovo bi dovelo do vrlo krupnih promena, za koje je svakako potrebno dosta vremena.
Međutim, deset godina je deset godina…
Hvala na poseti :).
02/11/2011 at 22:31
Ma sve je to sranje.
Prava stvar je milion u Švici, 6-7% godišnje, to ti je više od 5 soma mesečno do kraja života. TO JE PRAVO. Ostalo je kesa.
Naravno to je misaona imenica za sve nas.
Ali za gomilu ljudi na vlasti (i opoziciji) nije!
I to je upravo jedan od razloga zbog kojih su neki (skoro svi) ušli u politiku (to znam od njih – ne izmišljam).
Budeš negde 2 ili 3 godine skupiš toliko (ili mnogo više), i rešio si sve.
Do milion moraš dokazati odakle ti lova (proverio ja u Cirihu, Ženevi…), a preko toga…. Velkam mister…. sve se može.
Sva ova dodatna sitna osiguranja su krađa i ovo malo nečega što odvojimo za njih.
Ja sam uzeo životno osiguranje u “Wineru” 2001. Sada treba da platim 11 ratu po 700 E. Kada smo počinjali njihovi ljudi (trovači – u koje su na kratko uvukli i mene, ali sam brzo shvatio da ja nemam stomak za to) su nam govorili da kamata nije ničim zagarantovana, ali da je na kraju isteka (15 god) UKUPNO oko 50%. Što znači da bi na 9.000E koje ću ja skupiti (600E x 15 god, a 100E je osiguranje od povrede) trebalo da dobijem još oko 4.500E, pa je to 13-14 soma evra i još si sve to vreme bio osiguran. Nije loše.
U praksi: Poznanik kome je ove godine isteklo 15 godina dobio je UKUPNO 10% (razlozi – kriza, novac se nije mogao “oplođavati”(k’o da je krava simentalka) tempom koji je računat, a i kamata nije ničim garantovana…)
Sve u svemu dobio 9.800 i nešto evrića i ko te j….!
A 15 godina davao 700E (na početku – 1996. – 1400 maraka!!-lepa lova za jednu godinu za to vreme – veoma lepa)!!!
Praksa 2: Drugi poznanik, osiguran pod istim uslovima kod iste “Filijale koja posluje već 175 godina….” je imao povredu (za to se daje bespovratno 100E godišnje). I to kakvu!! Imao je oružanu pljačku jedne od 3 menjačnice koje drži. Zaradio je 2 prostrelne rane kroz obe butine. Procenjena “šteta” – 10 soma evrića. Znaš koliko mu je trebalo da to naplati?? Skoro 3 godine. Nema papira i institucije koju nije obišao. U Beču je bio nebrojeno puta. Na kraju je proradio sud i “Winer” je platio.
TRI GODINE!?!
Tri godine vijati pare za koje su se oni obavezali da će ti biti isplaćene u slučaju “nesrećnog slučaja”. Pa ima li nesrećnijeg od tog da te upucaju dva klinca ispred sopstvenog lokala (uzgred oni su još na slobodi, suđenje se vuče, a oni možda “rade” i dalje.)
I to je i bio jedan od “aduta” Winera – pa možda deca nisu kriva, ili jedan od boljih – On im je platio da ga upucaju da bi on dobio 10 soma Evra!??!
I ja sada ozbiljno razmišljam da povučem i svoje i ženine pare jer to je kurton a ne osiguranje. (O smrtnom slučaju ne smem ni da mislim.)
Na sve to ja sam preko prijatelja “u filijali” uspeo da izračunam egzaktno svoju penziju i to u slučaju da završim plaćanje svih 15 godina, i nakon toga im ostavim pare na “kapitalizaciju” (tako to oni zovu) još 10 godina. Tada bih, ako Bog da, trebao da imam 62 godine. Ako izaberem opciju da je dobijam doživotno bila bi NEŠTO MANjE OD 110 EVRA mesečno!!
Jebote!?! 15 godina im dajem, ostavim im još 10 godina lovu na mirovanju i dobijem penziju 110 Evra!?!
I u pitanju je jedna od najjačih i najsigurnijih kuća u Evropi (tako kažu, mada ja od kada sam samog sebe uhvatio u laži nikome više ne verujem!)
Ma to je smešno. Sve to je zaglupljivanje i jedna klasična dogma! SVE!
Bojim se da nema sigurnosti, i da te “sačuvati” može onaj Ko ti je i dao život!
Bog!
Svi ostali su lažovi i lopovi.
Pozdrav, Sindža Mrsomud.
03/11/2011 at 07:50
Ja sam davno izračunao da je najbolje otvoriti firmu/racun na Kipru, pa da uplaćujem sta ja hocu ;)
03/11/2011 at 08:14
Podržavam :)
03/11/2011 at 08:00
Ma sve se svodi na to da treba da nas puste da sami raspolažemo sa svojim parama. Pristajem na to da penziono i zdravstveno budu obavezni, ali da ima mogućnost da sam odaberem model osiguranja. Ovako bacam 250 evra svakog meseca ni na šta da se neki vampiri slade mojim znojem, a ja od svega toga nemam ama baš ništa.
Pre neku godinu su čak ugasili privatni penzioni fond u koj su se slivale pare nas preduzetnika a koji je bio jak ko crna zemlja. Lepo su odlučili da im treba para, spojili privatni i državni i naše pare nestadoše…
Milsim da bi jedan od dobrih modela bilo i to da se ponovo uspostavi penzioni fond privatnika koji ne bi bio trošen na državne penzije.
03/11/2011 at 08:17
Jeste, Peđa. Naš fond je imao para, penzionisani privatnici su imali sasvim pristojne i redovno isplaćivane penzije, dok se neko nije dosetio da pripoji to ovoj rupi bez dna.
A ono što mene dovodi do ludila je što se službenici PIO drže svaki jedan put kao da oni mene plaćaju, kao da ljudi njih lično MOLE za pare koje su im već dali…
I tvrdim da bi svest svih bila dramatično drugačija da se isplati bruto plata, sa obe strane, i nas i njih.
03/11/2011 at 09:11
Evo još jedan prilog temi:
Afera PIO: Za dokumentaciju dali milione
07/11/2011 at 12:24
Ako sam ispod 30god, ili oko 30 kao sto jesam, onda mi ovaj dunav deluje ok, i kalkulator i sve ostalo, diskutabilno je sada reci pojesce inflacija ili pretvorice se sve u jezdu/dafinu kao sto je bilo nekad, danas je malo uredjenije…
Ali, najveci motiv za uplate, koje su jako sitne oko 1000 din mesecno ali redovne, jeste ovo sto vidim da se radi sa doprinosima koje ljudima uzima drzava, privatnici placaju ogromne doprinose a to je rupa bez dna, tih para nece videti i oni su toga svesni, ove moje pare dunavu imaju neki online nalog, pa se ulogujem ponekad vidim kako to raste pomalo, ono bilo sta, ali da odvajam doprinose za drzavni penzioni fond koji moze da se raspadne za par godine, aaa, neka hvala.
Ovi ljudi sto ‘rade’ u javnim firmama njih nije ni briga oni onako te doprnose drzavne nisu ni odradili, to im se uplacuje, ali svakako mislim da vlasnici privatnih firmi treba da zabatale te doprinose, toliko je ocigledna pljacka i propast tog sistema…
Sa minimalno 25 godina za uplate ima se racuna uplacivati u privatni fond, onako malo, sitno, tipa zamenim 10$ i dodam nesto na to i ne osetim, tipa jedna pica, odlazak u bioskop, moze da se preskoci, preko toga ne bih davao da osecam da nesto dajem, samo blesav bi mogao da ima toliko poverenje…