Veoma retko gledam “Utisak” – mislim da je ova od prekjuče treća emisija koju sam gledala, a tek gledam da ga ne pratim na lajni – ali izraz “sačekuša” mislim da je pravi.

pumparica

ČINJENICA 1
Mleko sadrži aflatoksin u nedozvoljenim granicama.
Ako se ja nešto pitam, sve preko NULE je nedopustivo, ali to je moje lično mišljenje.
Šta je činjenica?

Da je dozvoljeni nivo aflatoksina uglavnom utoliko viši koliko je zemlja siromašnija – u Indiji je 30 ppb za ukupne aflatoksine (ima više vrsta).

European-Mycotoxins-Awareness-Network-EMAN

European-Mycotoxins-Awareness-Network-EMAN


Poređenja radi, nivo dozvoljenog aflatoksina M1 je u Norveškoj 0.005 ppb (mikrograma/kg).

ČINJENICA 2
Aflatoksin se u javnom zdravlju ne posmatra kao “toksin”, nego kao jedan od tri najstrašnija karcinogena poznata savremenom svetu.

Zato i pišem ovo što pišem – jer nedopustivo je da lekar govori o aflatoksinu kao o trovanju pokvarenom paštetom – nije to poenta.
Nedopustivo je i govoriti kako je “neki čovek” uzeo ogromnu dozu aflatoksina “pa mu nije bilo ništa”, a “to postoji u literaturi”. Akutna intoksikacija se razmatra samo kao akademski, više teoretski problem – realan problem je HRONIČAN UNOS, dugoročno gledano.

Ukratko – aflatoksin je među prvih 6 vodećih faktora rizika prema WHO (karcinom jetre i skraćenje dužine života).

Aflatoksin ima sledeća štetna delovanja:
– karcinogeno,
– imunosupresivno,
– hepatotoksično (toksično za jetru).

NJEGOVO DELOVANJE JE KUMULATIVNO.

Postoji još jedan problem: aflatoksin interferira sa vitaminom D, vitaminom A, gvožđem, selenom i cinkom.
Pogađate kakav efekat to ima na decu i osobe u razvoju.

Samim tim – lekar ne može u javnosti izjaviti da deca mogu slobodno da piju ovakvo mleko, pa da ne smeju, pa ipak da mogu ali malo, ili dve šolje dnevno, ili dva naprstka ili – ni slučajno…

Ima još “veselije”: postoje dokazi koji ukazuju na to da aflatoksin može biti značajan doprinosni faktor u nastanku i razvoju HIV i još nekih imunoloških oboljenja.

ČINJENICA 3
Mislim da nema potrebe da opet navodim milion referenci – užasna je činjenica da mi vodimo na evropskim i svetskim top listama oboljevanja i umiranja od malignih oboljenja.

Mi imamo metil-živu u ribi, benzen i olovo u vazduhu, aflatoksin u mleku, hormone u mesu, you name it.
U “aferi mleko” se očito neko zapitao zašto.

ČINJENICA 4
U nekom normalnom svetu, ovakvim stvarima se bavi Javno zdravlje.
U našem Zakonu o Javnom zdravlju,

“…uređuju se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva, usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva i očuvanje životne i radne okoline i sprečavanje nastanka i uticaja faktora rizika…”

Da ne gnjavim s ovim, malo je i ceo blog: Javno zdravlje (bi trebalo da) se bavi ovakvim aferama, zna se tačno koji su koraci, šta se čini prvo, šta drugo, a posebno – šta i kako se saopštava javnosti.

ČINJENICA 5
Emisija “Utisak” je vrlo lepo pokazala šta sve ne valja, a koji su sve mehanizmi zakazali u rešavanju problema ovog ranga.

U siromašnom svetu, kao i u zemljama koje jure za dolarima po cenu zdravlja nacije – standardi za nivo aflatoksina su uvišestručeni, a mehanizmi provere, kontrole i rešavanja problema nepostojeći, izobličeni do apsurda ili zakržljali.

Mi (naravno) nemamo validne pokazatelje za 1001 stvar, kao i mnoge druge siromašne zemlje, nemamo uhodan sistem za ovako šta, najzad – mi ne znamo tačno ni koliko imamo državljana, da se ne lažemo.
Tu postoji 1001 problem koji treba rešiti, i to ŠTO PRE.

Dakle, ovo nije tekst o politici.
Ovo je samo nešto malko medicinske nauke, koju izgleda niko više ne šljivi 5%.

Ja ne mogu da procenim da li je taj neki Ješić, Marko ili Janko smišljeno izneo podatke, sa namerom da politički profitira.
To ste mogli i vi da uradite – to je vaše građansko pravo.

No, iznošenje ovakvih podataka je pokazalo, na žalost, previše toga… Zato i kažem da je sačekuša.
A car JESTE go.
I on, i mi, na žalost.
Da izvinete – duplo golo.

Mogu se političari međusobno daviti i optuživati do besvesti, za moj jednostavan zubarski mozak stvari stoje ovako:
– aflatoksina ima više nego što sme da ga ima, i veoma je štetan,
– neko ga i nekako mora eliminisati.

A to ne možemo ni vi ni ja.

As simple as that.

POGLEDAJTE:
Aflatoksin kao paradigma zlikovačke države
Autor je lekar, internista.

 

Am J Clin Nutr 2004 Williams 1106 22

 
1. Codex: Codex General Standard for Contaminants and Toxins in Food and Feed (CODEX STAN 193-1995), as amended
2. Finland: Trade and Industry Ministry Decree No. 237 of 22 March 2002 on maximum quantities of certain contaminants in foodstuffs, lays down additional national maximum levels for copper, aflatoxins, acrylonitrile, pentachloroanisol, vinyl chloride, erucic acid, glycoalkaloids, and indole in foodstuffs, as amended by Trade and Industry Ministry Decree No. 517 of 8 June 2005.
3. Norway, Regulation No. 1028 of 27 September 2002 on contaminants in foodstuffs as last amended by Regulation No. 400 3 January 2010.
4. Jonathan H Williams, Timothy D Phillips, Pauline E Jolly, Jonathan K Stiles, Curtis M Jolly, and Deepak Aggarwal. Human aflatoxicosis in developing countries: a review of toxicology, exposure, potential health consequences, and interventions. Am J Clin Nutr November 2004;80(5):1106-1122
5. Eaton DL, Groopman JD, eds. The toxicology of aflatoxins: human health, veterinary, and agricultural significance. London: Academic Press, 1993.
 
Ako nekog još šta interesuje – u najznačajnijoj svetskoj bazi medicinskih podataka imate više stotina strana naučnih radova na ovu temu.
 
Ilustracija: rankopedia.com