Ovo izgovaraju ogorčeni pacijenti kad ih upućujem kolegi/koleginici druge specijalnosti.
I ni danas mi nije jasno u čemu je stvar.
Na primer – ako nekom pacijentu lako (i ležerno) izvadim nekoliko korenova, i onda ga upućujem hirurgu da izvadi umnjak – vrlo često nastaju problemi.
Neće, pa Bog.
Ako sam mu nekad u životu izlečila neki zub, i isti “pošteno” stoji i ćuti godinama, što ga sad zbog nekog drugog zuba prebacujem kolegi/nici?
Jedino “razumno” objašnjenje je da NEĆU.
I tako mi onda i kažu.
Zašto nećete VI da mi izvadite taj umnjak?
Mislim, s moje tačke gledišta je stvar jako jednostavna.
Nije posao da ja PROBAM, pa ne mogu, pa onda u ko zna koje doba i posle ko zna koliko kopanja i mučenja pacijenta krenem da zovem hirurga koji je možda slobodan, ili nije, ili ne znam šta…
Pa onda dajem pacijentu antibiotike da ga “stabilizujem” na ko zna koliko dok ne dođe do hirurga ili ovaj do njega…
To se tako ne radi, naravno.
To nije profesionalizam.
Profesionalizam je da prepoznate situaciju gde ne treba ni da počinjete, i da ODMAH šaljete pacijenta odgovarajućoj specijalnosti.
Taj deo je jasan.
A onaj deo koji meni nije jasan je – zašto neće da pređu kod kolege/koleginice?
Verujte da stvarno shvatam da mene vole, veruju mi itd., ali…
Najiskrenije rečeno, da meni doktor kojem verujem otvoreno kaže da ta neka intervencija nadilazi njegovo stručno znanje, iskustvo i kompetenciju, i da mi preporuči drugog u kojeg veruje kao u sebe – ma ja bih naglavačke kod drugog, više nego zahvalna ovom prvom koji mi je rekao to što je rekao.
Za mene je to vrlo slično kao da mi dermatolog kaže da mi za neki mladež treba hirurg za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.
Pazite, taj mladež može da ukloni ne dermatolog, nego STOMATOLOG, verovali ili ne – ali hirurg odgovarajuće specijalnosti je nešto sasvim drugo.
No… Šta ja sve ne mogu da razumem, mogu roman da napišem.
Polako, dug je život, možda jednom shvatim :).
Ilustracija: http://www.keepersofthefaith.com/product/CharacterStudies/003515BS.html
Leave a Reply