Kad sam otvorila ordinaciju, sva bitna i značajna, dolazim u tadašnji SDK (filijala u Nikolajevskoj ulici).
Sa visine 27-godišnjeg Velikog Doktora se obraćam dami iza pulta, tražeći izvod žiro-računa radnje.
Ona počinje da traži po broju računa, ne nalazi me, i onako, kao prisećajući se nečeg, vrlo ljubazno kaže:
Aaaaa… Da niste vi iz Sremske ulice?
A ja, puna sebe, Bože – poznata osoba, odgovaram:
Ma jook, pa svi znaju da stanujem u Ilirskoj ulici.
Gospođa mi sa sažaljivim osmehom objasni da su u Nikolajevskoj filijali firme, a u Sremskoj radnje…
Ili ćemo o tome kako sam kao mlada žena, u uskoj suknji i na štiklama, iz zaleta uskočila u gradski autobus – a šav na suknji, pozadi, mi se oparao DO STRUKA? :D
Pre 15-tak godina me u okviru specijalističkog staža rasporediše na jednu hirurgiju.
Odem, presvučem se, hodam okolo, nigde nikog.
Priđem najzad nekoj podebeloj curi u belom mantilu – ona sedi, piše, duga kosa joj pada preko očiju uprkos rajfu…
Ja priđoh, razmišljajući kako ima bolje grudi nego ja :), i rekoh – koleginice, kome mogu da se javim, ja sam novi specijalizant?
Ona ustade, pruži ruku i reče:
Meni, ja sam Miroslav.
Načelnikov sin, kad smo već kod toga…
Joj, blamaže…:)
Na bar dva javna izlaganja sam sela na klizavoj bini, pred 100 – 450 slušalaca…
Na jednom kongresu se desilo da izručim čašu jogurta na teget kostim doslovno minut pre početka svog izlaganja.
O tome koliko sam puta na poslu rekla nekom TATI od 50 godina kako mu je lepo unuče (a ono sin), pitala devojku kad treba da se porodi (a ona nije u drugom stanju), i slično, bolje da se ne hvalim…
A kako su me prošle zime digli na poziv u 3.30 ujutru, a ja skočila IZ GROBA, obukla preko pižame gore rolku, umila se, oprala zube, očešljala, obula čizme, jaknu i kapu i – krenula…
I negde na pola puta po ulici shvatila da nemam pantalone, samo donji deo pižame upasan u čizme.
Imam uniforme na poslu, ako ste to pomislili..:).
Srećom, na ulici nije bilo ni žive duše, po onom snegu i hladnoći.
Jedno veče se vratim s puta u sitne sate, vozila sam ćaletova kola.
Parkiram preko puta, na prometnom mestu, veliki parking.
Ujutru se dižem rano, moram dalje, dolazim polusvesna do niza parkiranih automobila, otključavam vrata, otvaram i mislim – kad je koji đavo stigao da promeni presvlake?
Pažljivije pogledam – ja otključala tuđ auto.
Opušteno zatvorim vrata, zaključam, moleći se dragom Bogu da me niko nije video, a posebno ne vlasnik kola…
Posle su mi taksisti objasnili da je to kod starih Zastava sasvim realno – kad se izliže brava, može maltene bilo kojim ključem da se otvori.
I tako…
‘Ajte se vi malko hvalite, ne moram samo ja…:)
@zubarica hahhaha ja sam jednom u papucama otisao u skolu. To tad nije bilo primerno. Jos kad uzmemo u obzir da je bila kasna jesen…. :-)
— Stevan Savkovic (@Filmetric) November 4, 2012
@zubarica ih, ko će se toga sestit, meni je ceo život jedna velika blamaža!(-;
— Dejan Milenkovic (@Beogradoholik) November 4, 2012
Najbolje se osecam kad neko pocne da mi hvali kosu,a ja zavodljivo vrtim pramen uz trep trep Hvala.I on mi ostane u ruci. Fun fun fun
— Tarara (@Tararatamara) November 21, 2012
@tararatamara @zubarica Jedan tip mi ispricao pricu: Otisao u WC, neka zenska tamo place- kao ono otpade joj trepavica! On je bio sokrian!
— Anita Batricevic (@AnitaGinger) November 21, 2012
Ilustracija: performanceicreate.com
03/11/2012 at 17:56
Zima, stanica Karađorđev park (BG), u smeru ka periferiji. Sneg pao, pa se otopio brzo, ali opet ništa bez cipela za hladno vreme (debeo đon, a noga lenja). Mrak pao, ali osvetljenja dovoljno za ono što sledi.
Kao i svako žensko, teglim tonu relativno nepotrebnih stvari po kesama/kesičicama (ali zato imam sjajnu malu tašnicu na ramenu, jelte) i kako ja to volim – obavezno i nešto između malog i domalog prsta (maks. iskorišćenje kapaciteta). Stiže bus, potrčim sa svim tovarom, uplašim se da mi ne ispadne mobilni, pogled u pogrešnom pravcu i…kese u horizontalu, njihov sadržaj po vertikali, a ja nosom bodem želju u pločniku.
Pocepala nove farmerke, koleno krvari, a simpatija (kolega) tik iza. Pridignem se uz pomoć prolaznika, stignem do busa (valjda je blam stigao i do vozača), i otkukam sebi u bradu. Dečko blizu vrata pravi grimase. Pogledam malo bolje – umro bi od smeha, al’ mu glupo.
-Smej se, prijatelju, i ja bih se smejala, nego peče ovo koleno.
Zajedno smo zasuzili. ;)
03/11/2012 at 23:15
Ha, ha, ha, sita sam se ismejala. :D
Pa, mogu ti reći da sam se prepoznala u sličnim situacijama. Nije mi pukla suknja do struka, nego sam je “izgubila” kod ginekologa. Mož’ misliti situaciju, a suknja mi bila podignuta ispod sakoa.
A to za “tatu” bele kose i unuče, proplivala sam nekoliko puta.
A ono kada se u sred belog dana javiš sa “dobro veče”, jel’ ti se i to dešavalo? Ma, ne mogu da se setim, ali imala sam blamaža još ohohoj. Imam i ja post o blamažama, samo me mrzi da ga tražim!
A dje si bona da te nadjem, ako mi ustrabaš noću? Zbog mene ne moraš uopšte ni pidžamu skidati, majke mi! ;)
03/11/2012 at 23:47
Ihaj, moja kuma je redovno kod ginekologa baš što – šta ostavljala… I inače je rasejana duša, ali opet :).
Nije mi se događalo da pogrešno kažem doba dana, ali da pogrešno tražim nešto u radnji, to da :).
Na trafici “kravamele” (mlečne karamele sa slikom krave), u pet-šopu “gulaš za zeca” (mačak se zove Zeka), u radnji “manji kupus za mačku” (voli da jede kupus) i tako…
Ja sam na Limanu III :).
04/11/2012 at 00:06
Osim ovog, friškog https://twitter.com/DobrilaM/status/264738071394779136 (dakle, i dalje umirem od sramote) i činjenice da sam jutros klijentu (pooooooooduža mailing lista) poslala izvještaj za 2 October – sinulo mi negdje oko podneva koji je mjesec.
Ili, kako kad idem na skijanje obavjestim sve zaposlene na žicama na Jahorini da sam tu jer, ako nađu štapove po stazi ili oko liftova, moji su, garant. I da drže ljude dalje od silazne tačke jer ja ne silazim, ja padam sa žičare (ne bojte se, na pozadinu, ofkors, uvježbala) i tako… Imam ja tih bisera, ali što bi rekla neka mlada doseljenica “ne da mi babo da ih nosam” :D
04/11/2012 at 12:14
odlicna tema! vesela.
ja u poznatom prestonickom klubu, cica u stiklama, minicu … izadjem iz toaleta, vidim svi me gledaju, mislim se u sebi ‘e, ovo je dobitna kombinacija’… pridjem svom drustvu, kaze mi najbolja drugarica u najdubljem poverenju ‘cela ti se zadnjica vidi, zakacila ti se suknja za gacice’ …
04/11/2012 at 12:19
Ahahahah :))), krepaću od smeha, čudo im nisu oči ispale…:)))
Onda kad mi se oparala suknja pri skoku – imala sam džemper preko ramena, pa sam ga vezala oko struka, to me naučila koleginica kojoj se isto desilo…
Ali vama nije bilo spasa :))).
04/11/2012 at 12:27
ovde je bilo neispravljivo :) nije me bilo tamo najmanje 3 meseca :)
a jednom sam se javila na telefon, poslovni razgovor, jako bitan. tokom razgovora gucnem kafu koja je stajala pored telefona. a ono kafa kolege koji pije secer sa kafom, ja bez trunke secera… onaj covek prica, pita nesto, meni usta puna kafe, nema sanse da progutam … na kraju sam je ispljunula po sebi i po podu… ekipa okolo pukla od smeha, covek sa druge strane mi kaze – sta se kod vas desava, zvucite kao da vam je mnogo lose…
04/11/2012 at 18:29
hahaha super!
Jednom sam zvala momka telefonom da raskinemo. Imala 17 godina. I pricam ja tako, pricam i kad sam zavrsila, nepoznati glas sa druge strane zice me pita “A ko je to?!”. Smejla sam se samoj sebi dve nedelje posle toga. :)))
Jednom sam rekla fotografu na seminaru da pokusa da skloni to dete iz kadra, mnogo me nervira, a ne vidi se lepo ni da li je decak ili devojcica. A ono njegovo dete…
Ovo su bile mamutske blamaze. A interesantno, nemam ovakvih trenutaka od kako sam se odselila iz srbije. Valjda ovde htela-ne htela, ipak moram dobro da promislim pre nego sto nesto izgovorim.
04/11/2012 at 18:33
:)))
Meni se par puta desilo (takođe kao tinejdžerki) da oca tadašnjeg momka oteram i u qrac, i u tri materine… Imali su sličan glas :).
31/01/2015 at 22:32
Pišem kolegici poruku u kojoj “tračam” profesora sa pdpl, čiji broj imam i njemu, umjesto kolegici, pošaljem poruku. Tipka “cancel” nije radila :) Dobila sam šesticu od njega, srećom :)
Ono što mi je posebno urezano u djećanje jeste kada mi je kao djevojčici od 8-9 godina pukla guma na gaćicama i one su uredno spale. Ja sam stajala i stajala, u robnoj kući, pa se nakon pola sata nekako dogegala do male prostorije (valjda neko skladište) da ih skinem :)
01/02/2015 at 17:51
Ahahah, ajao :).