Juče videh momka na smrt prestravljenog od raka.
Guglao čovek, pa zaključio da od toga boluje, masovna pojava.
Nadugačko mu objasnim:
- da je to što je “sebi iznašao” normalan anatomski detalj,
- da maligniteti u ustima izgledaju sasvim drugačije,
- da i od vrlo malenih “rakova” (npr. baze jezika) pacijent PRVO toliko propadne da je jeza.
Dakle, svako ko je imalo radio na maksilo-facijalnoj hirurgiji se nagledao pacijenata koji imaju malignu leziju veličine malog nokta – a već su oslabili 10+ kg za mesec dana.
I sad tu počinje “nadgornjavanje”.
Jer, zaboga, on zna bolje.
Radio je kao noćni čuvar, pa je završio kurs nutricionizma – i sad savetuje ljude po pitanju ishrane.
On lično doručkuje sendviče (hleb, salama, majonez, tvrdi sirevi), a ruča i večera kupovna jela.
Ponoviću.
Noćni čuvar.
Nutricionista kursista.
Koji se hrani kupovnim i gotovim jelima.
I savetuje ljude po pitanju pravilne ishrane.
I sad šta da mu kažem – ja, koja sam nutricionizam položila kod prof. Dr Budimke Novaković.
U jednom momentu ja dignem ruke, i kažem – jeste, vi ste u pravu.
Na čega on razrogači oči.
Pa, ako je on, Bože me oprosti, REŠIO da ima rak i stvarno zna bolje, ko sam ja da nešto kažem.
I ovde siroma’ momak dolazi do bolnog trenutka uključivanja viših centara.
Dilema je strašna:
Da li on ima pravo (i rak), kao kompetentan, iskusan stručnjak, ili slučajno ova žena zaista nešto zna – uprkos toj mizernoj diplomi Medicinskog fakulteta.
Mislim, poznato je da su na Medicinskom štreberi, da nisu jako pametni, ne misle svojom glavom, kupili su diplome, nečija su deca, korumpirani su od strane farmakomafije i ne znam šta još.
Momak mi sve objasnio potanko.
Ćutke presavijem uput za fakultet, s rečima da najbolje ide da njima objasni to isto.
Mladić odlazi vidno zbunjen, zahvaljuje se…
Hm.
Bar da sam prekvalifikovani noćni čuvar, pa da mi ljudi veruju.
Leave a Reply