Verujte, ima milion razloga da ne postanete preduzetnik.
U ovoj zemlji je lako nabrojati i milion i jedan, pola ovog bloga je o tome.
Pre neki dan me neko pitao da pokušam da nabrojim razloge zašto se IPAK treba usuditi, pa da probam.
1. Samostalni ste.
– VI zapošljavate i otpuštate, a ne neko drugi vas,
– nema ko da vas ucenjuje članstvom u stranci ili ma čime drugim da biste zadržali prihode i radno mesto i sve tome slično.
Verujte da u današnje vreme ovo stvarno nema cenu.
Kao i svako ko radi s ljudima, ceo dan gledam ljude koji strepe od otkaza, jer nisu članovi ove ili one stranke, jer imaju preko 45 ili 55 godina, jer…
2. Možete da zarađujete od onog što vas interesuje, ispunjava, što stvarno volite.
Ovo je malo čudna tvrdnja u današnje vreme, ali po meni – istina.
Nataša je živi primer: devojka je (već kao odrasla) naučila da štrika, usput završila i fakultet – ali nastavila da se time bavi.
I od štrikanja napravila posao.
Nisam nikad pitala, ali čisto sumnjam da će imati 150.000 neto plate kao što imaju neki koji kao “savetnici” sede na svojim pozadinama ne radeći ništa, ali – s druge strane, pogledajte tačku jedan.
Oni sutra mogu dobiti otkaz, kad se ekipica promeni.
3. Uvek ćete se dočekati na noge.
Čovek koji je jednom postao preduzetnik, a posebno onaj koji je i opstao malko duže – neće nikad propasti.
Bože zdravlja (to je jedina ograda) – ali uvek će opstati ma kakve bile okolnosti i ma kako i koliko ga država davila.
Kad ste JEDNOM krenuli samostalno, odlepili se od stalnih prihoda, plaćenog godišnjeg odmora i sličnog, imate 1001 način da preživite, ovako ili onako.
Češka zbog ovoga posebno ceni preduzetnike; svesna je da su oni najvitalniji, najfleksibilniji deo privrede, koji će preživeti i “okrenuti se” u ma kakvim okolnostima, čak i ratnim.
4. Slobodni ste.
Ako umete da računate, jako pazite šta radite i kako raspolažete novcem, pazite – vama niko ne brani da sutra zatarabite radnju i odete mesec dana na godišnji.
Nije tačno da to mogu samo zaposleni u delatnostima koje mnogo zarađuju – mogu i obućari.
Posmatrajte to ovako: ako neko iz državne službe uzme keš kredit i sve pare potroši na godišnji, plaćaće to do sledećeg godišnjeg.
Kod nas je obrnuto: svaki mesec ostavite neku paru, za troškove koje ćete imati kad ne radite. I onda samo okačite natpis GODIŠNJI ODMOR i toeto.
5. Nemate drugog izbora.
Ponavljam:
NEMATE DRUGOG IZBORA NEGO DA POSTANETE PREDUZETNIK.
Što se tiče zapošljavanja, u mnogim profesijama imate sledeće izbore:
– tražiti (ma kakav) posao u državnoj službi,
– ići u preduzetnike,
– ići u inostranstvo.
Svi znamo (ili bar mislim da znamo) kako se postiže ovo prvo; uopšte nije tačno da je državno radno mesto sigurno, samo malko porazgovarajte sa zaposlenima u javnom sektoru. Plaše se, itekako se plaše.
Ići u inostranstvo niti je za svakoga, niti svako objektivno može i želi.
Dakle, to je to.
I još nešto, za ove što mi po lajni promovišu preduzetništvo, a nemaju dana staža kao preduzetnici:
NE LUPETAJTE.
Narod nije blesav.
Ne možete nekom nekritično nahvaliti preduzetništvo, posebno ne u Srbiji – vrlo brzo će shvatiti da to ne pije vodu.
Budućem (ili novopečenom) preduzetniku će se to začas olupati o glavu, a onda će potom i vama.
Recite otvoreno šta ga čeka.
Kažite otvoreno da pada bez padobrana, ali da usput ima i granja i koječega da ga zaustavi, da će imati divne trenutke u tom putovanju, i da dole (uglavnom) nije beton, nego šuma.
A ako uspe da napravi tokom leta, možda ga dole dočeka i ogroman dušek na naduvavanje :).
EDIT:
@zubarica 1. nemate fakultet.
2. imate kapital.
— $ GINGER $ (@gingeritza) September 3, 2015
Ilustracija: http://www.literallydarling.com/blog/2014/08/27/twenty-somethings-go-skydiving/
03/09/2015 at 08:44
Mislim da je ovo pod brojem 5 ključno. Ovo skakanje sa padobranom trreba uvrstiti u treninge preduzetnišva, umesto onog pisanja biznis planova. Realno u Srbiji možeš da očekuješ sve neplanirano!
03/09/2015 at 20:57
Ne bih se složio sa 3. tačkom.
Znam mnogo njih koji se nisu dočekali na noge i nisu se izvukli. Mislim da znaš i ti.
04/09/2015 at 07:41
Parafraziću Vas:
“Biti privatnik niti je za svakoga, niti svako objektivno može i želi.
Dakle, to je to.”
Nažalost!
Poznajem nekoliko osoba koje su se upustile u te vode i nisu isplivale.
Vredan, pošten, zna posao ali je propao.
Treba imati i nekakav duh za privatni posao. Ko to nema, bolje da se ne hvata u kolo.
Ovde, naravno, mislim samo na osobe koje žele da žive od svog rada – makar i skromno. Bez razmišljanja o vilama, jahtama, avionima i džet – setu.
04/09/2015 at 10:17
Potpuno ste u pravu, sjajan je post.
No, tu se postavlja pitanje šta bi bilo to što bi preduzetnik početnik radio, a da to ima prođu. Sredstava za ulaganje nema, iscrpljeni svi resursi, a samo neka proizvodnja bi mogla da bude uspešna, trgovina ne. Mislim da je taj duh za posao u stvari snlažljivost, spremnost da se bude malo i bez skrupula i kao najvažnije, veliki, veliki rad-
Naky pratimveć godinama, a i sama sam imala želju sa svojim rukotvorinama, Naky je počela tako što je prodala jedan rad, pa drugi, pa dva, pA SU JE PREPORUČIVALI…no, ja nisam te sreće, izvinjavam se, slučajno dodirnuh caps, ovde nema ispravke, radove sam poklanjala, po neki prodala, ali iako se svi dive, nikada preporuku nisam dobila.
Šta bi mogao privatno da radi diplomirani ekonomista sa iskustvom, probao knjigovodstvenu agenciju, nema klijenata jer nema preporuka, kako da ga preporuče kad još nema ni jednog klijenta, i jedan maturant gimnazije sa dodatnim znanjima i veštinama?
Izvinjavam se zbog dugog komentara :(
13/09/2015 at 16:45
To sam već rekla u jednom ranijem tekstu: da bi neko nešto zaradio – mora POTPUNO da promeni mindset, pa i profesiju.
Ekonomista koji je postao knjigovođa je klasičan primer čoveka koji gravitira prema “poznatoj”, pa još kulturnoj profesiji; bez ikakve osude – kao stolar ili frizer bi možda uspeo.
Pazite, prvo treba da zaboravi da je ekonomista, i potom da smisli kako da ZARADI PARE, šta god to bilo.
Nikakav sud, naopako, samo opis potrebe za potpunom promenom svesti :).
A kako početi, kao i svi mi – u mom poslu obično se prvo kreće na crno…:(.