I vi ste videli ono: Eee, a kako je nekad bilo…

Da, bilo je drugačije.
A danas, mislim da tvitovanje treba svesti na minimum, ako ne i ugasiti nalog.

1. Tvitovanje je KOLOSALNO gubljenje vremena.
Dok kažete ovo ili ono, proverite 92 puta da li je ko to opazio, odgovorio, fejvovao, ne dao dragi Bog da se upustite u neku raspravu…

Prosečan korisnik provede oko 17 minuta dnevno na Tviteru.

Za pet godina – to je više od 20 dana skrolovanja.

Ako ste “influenser”, ove brojke pomnožite bar sa pet.
To vam pričam.

2. Neodgovorno tvitovanje može naškoditi lično tviterašu.
Poznati su slučajevi nesreća koje se događaju ljudima koji su buljili u lajnu, otkaza zbog neprikladnog ponašanja na Tviteru…

selfie and driving

Još jednom ću da citiram Dragana Varagića:

Nikad, nikad na društvenim mrežama nemojte izjaviti nešto što ne biste mirne duše rekli i na RTS dnevniku.

3. Bilo kakva AKCIJA vas čini metom.
Ponoviću: ma kakva ozbiljna akcija, poduhvat da se nešto učini, PROMENI itd. vas najčešće čini metom kojekakvih, koji “znaju bolje”, a izgovoriće vam da pas s maslom ne može progutati.
Probala, mnogo puta.

4. Tvitovanje je oblik zavisnosti.
Teže je odvići se nego od pušenja ili alkohola.

Da li vam se dešavalo da i u realnom životu mislite o lajni, o nekim Tviter raspravama dok šetate po parku i slično?
Pa, možda to treba nešto da vam kaže.

5. Tviter je zapravo eho komora.
Pratite se s istomišljenicima, obično.
Formira se relativno zatvoreni krug u kojem se neki određeni stavovi ponavljaju toliko dok svi ne postanu uvereni da je to jedina i jedino validna istina.

Ma kako neki stavovi bili nerealni, da ne kažem šta crnje – uvek će se naći istomišljenik da fejvuje ili retvituje, i time pojača izneti stav.

Mislim da su na mojoj lajni najočigledniji političari koji upadnu u ovu zamku; no, verujem da je njima tako i u realnom životu – da se okružuju ljudima koji im nikako ne govore da pojma nemaju i nisu realni :).

6.Tviter je superbrz – i supernepouzdan.
Vesti se šire u momentu dešavanja, brzo kao požar – a posebno skandalozne :).
Obzirom da ne moraju uvek biti istinite, a narod se primi k’o saučešće, ovakva “ložana” često dovodi do ozbiljnih nesporazuma…

Što nas opet vodi do tačke jedan.

7. Botovi, nasilnici, fanatici svih vrsta, (profesionalni) kritičari – pravopisa, profesije, polne orijentacije i ostali trovači.

Ako ste osetljiviji, mlađi, neiskusniji na društvenim mrežama – Tviter melje, okrutno i iscrpljujuće.

Ako ste “prepečen”, iskusan korisnik, verujte – kad-tad će na vas natrčati nešto da vam dušu izvadi na konac (namerno ne kažem NEKO, jer to nisu ljudi).

Usput, gubljenje vremena.

8. Diskusije tipa “Da li Sunce izlazi na Istoku, ili je to podmetačina farmakomafije, Vatikana, you name it”.

Nikad nisam razumela Twitter wars.
Rekla sam sto puta: to mi je kao svađanje SMS-om.

Ako dođe do JESTE, uvek ponudim sagovorniku da mi uživo kaže to što ima: dosad se NIJEDAN (nijedna) nije odazvao/la.

Toliko o tome.

9.Sve manje duhovitosti, ozbiljnih i pametnih ljudi, korisnih dela.
O ovome ne vredi trošiti reči…
Tviter je brz i EFIKASAN: vrlo brzo se skupe pare za nešto, nađe pomoć, posao, stručan savet…

Ali, toga je vrlo malo – na mojoj lajni, SADA – možda deseti deo ukupnog toka priče.

10.Tih 140 karaktera najčešće nije dovoljno da se kaže ma šta STVARNO validno i vredno.

U jednom momentu – sve ono dobro, korisno i potrebno što Tviter može, prosto bude preplavljeno ovim lošim.

Sve ovo, naravno, ne važi za zaposlene u medijima – njima je tvitovanje posao; za nas ostale…

P.S. Ako rešite da smanjite ili prekinete tvitovanje – spremite se i na simptome odvikavanja od zavisnosti.
Ozbiljno.

……….

Ilustracija: http://dennisheppner.com/when-is-it-time-to-quit/

Pročitajte i ovo: