Tag Archives: Bog
eBay kupovina u Srbiji
Juče dođoh na rep (beskonačnog) reda za isporuku Post-ekspres pošiljki, i onako zamišljena i umorna slučajno stadoh ispred čoveka koji je bio poslednji u redu.
Odmah se izvinih, a čovek poče po malo da priča o svojoj eBay kupovini, ogorčen na državu, na carinu, na sve…
On je visokospecijalizovani biolog koji je kupio deo za mikroskop.
Mikroskop mu je za posao nužno potreban, a nema drugog načina da kupi deo – ako želi da pokrene napravu.
Dragi moji popovi…
Juče popodne slučajno videh jednog “vjeroučitelja” na lajni, pa ga upitah ponešto.
Koliko sam razumela, on je iz Rijeke ili tako negde, završio je petogodišnje studije teologije i predaje u gimnaziji – ostavlja utisak čoveka koji voli i svoj posao i decu.
Komunicira vrlo ljubazno, kulturno, rado govori o svom poslu i Crkvi.
Moj svet je nestao
Uf, trebalo mi je jako mnogo da to shvatim.
A tek kako je bolelo…
Posebno dobro otvaranje očiju je bilo kad me je jedan pametan, zlatan 28-godišnji inženjer pitao – kako je bilo živeti u SFRJ?
Dok sam ja mozgala, on je snuždeno rekao – ja znam samo za OVO kako je sada…
Kad sam došla kući i zbunjeno rekla ćerki kako me momak sludeo na brzinu, ona se osmehnula, i ozbiljno rekla – pa, i ja znam samo za ovo kako je sada…
Zidovi
Volim da mislim da sam slobodan duh, a to je svakako bilo pomognuto odrastanjem u zemlji u kojoj devojka može da stavi pasoš u jedan džep, novčanik u drugi, i odleti u London…
Prvi put sam osetila zidove kad su uvedene vize.
To me je dovodilo do očaja… Osećala sam se vrlo dugo kao u kavezu.
Posebno mi je bilo teško kad sam morala za dete svaki put da sređujem brdo papira da ode na ekskurziju, o nekim ozbiljnijim stvarima da ne govorimo.
Deca iz dvorišta
Juče popodne (od 14 h) kod mene ispred zgrade deca od oko 8-10 godina igraju fudbal.
To je jedan mali betonirani prostor, deo staza koje okružuju veliki okrugli travnjak.
Osim uobičajene vike, dreke, psovanja i svega (ne)zamislivog, poseban hit je kad lopta udari u limena vrata frizerskog salona tačno ispod mene, a iza golmana…
