Category Archives: gosti
Novi Sad u pokretu
Obožavao sam Novi Sad.
Uživao sam tamo, uživao u njemu, sunčao se na krovovima, hodao ulicama. Starim ulicama, novim bulevarima, uživao u hrani, jeo iza Socijalnog, u 2štapića, hodao pored Dunava, ljuljuškao se na čamcima, kisnuo noću, družio se s ljudima i uživao u njihoj drugačijosti i smirenosti, stajao sa Đoletom Balaševićem u redu za kafu, zalazio i prolazio kroz nekakove haustore, samo ja i kojekakve mačke u potrazi za mišima. Zalutao više puta, svuda po negde, 100 puta izveo zaključak da je Novi sad jako lepo osvetljen grad i da baš nikako ne mogu da se sakrijem sa devojkom negde u mraku.
Učio sam lalinski kineski po kineskim restoranima, ali su u i mini kafanicama po Laze Telečkog, tog istaknutog člana Srpskog narodnog pozorišta, tačno znali kako naručujem i kojim tempom i zašto treba danas da jedem pileću supu, a ne nešto drugo. Pivo nisam ni morao da naručujem, sami su donosili normu.
Dobra je ta ulica Laze Telečkog. Dobra je za ljubljenje na ćošku sa Zmaj Jovinom, pa nek se okreće ceo Novi sad, nije me bilo briga. Niti nju.
Dobri su i drugi delovi grada, odlične su i ostale ulice, ali najbolji su osmesi ljudi u prolazu, pogledi devojaka, razgovori sa starijim ljudima i saznanja o nekom drugom vremenu, Trg galerija, poimanje o ljudima značajnim za celu Planetu, a ne samo Novi sad i srpstvo…i tako svašto još nešto…
Svašta, svašta još…
….Ma bio sam postao Novosađanin u jednom trenutku i žao mi je što više nisam, ali ću biti ponovo.
Siguran sam.
*ovaj film me je jako podsetio na neke osećaje, koji su mi i sad emotivno utisnuti i sve to kretanje Novog sada, koje izgleda montirano ubrzano, ali verujte mi nije, jer tamo bez obzira na prividno lalinsku opuštenost, emocije lete ogromnom brzinom, baš kao oblaci po nebu u ovom filmu, a sunce isto tako sporo zalazi i dozvoljava užitak i uživanje.
…a onda me pozovu i kažu, uopšte nije lepo kao sa tobom, a hladno je kao i uvek u NS. (tipfelere sam ispravio, zbog njenog kuckanja na iPhonu :))
Novi Sad in motion from Daniel Erdeg on Vimeo.
……….
Autor: @DejoGenije
Tumblr blog
#FB stranica autora
Blogeri -VIP 1:0
(Ustupljen prostor)
Miloje Sekulić je jutros oko 9 sati (subota, 22.10.2011.) na svom Facebook zidu napisao:
„Jeste li primetili da je već nekoliko blogera objavilo ovu priču? Ovo je prvi put koliko pratim da se radi organizovana blogerska anti-kampanja. Vrlo me zanima kakav će biti efekat a pitam se i šta se želelo postici.
Videćemo.“
Miloja jako poštujem i cenim kao jednog od najboljih internet analitičara i uopšte eksperata na području Balkana, ali ovog puta je jako pogrešio u postavljanju pitanja.
Miloje:
1) Ovo nije anti kampanja.
Ovo je lična priča o tome šta sam preživeo usled pogrešnih akcija VIP-a i ovo je samo lični stav jednog od, kako se pokazalo mnogih korisnika jednog od srpskih operatera.
2) Ovo nije kampanja i još manje je organizovana. Najbolje bi moglo da se definiše kao lični stav jednog pojedinca.
Moje muke su već opisane (“VIP – d(r)uga, komplikovana priča”) i već su svima dobro poznate.
Kada sam kompletirao svoju priču sa dotičnim operaterom (čitaj isplatio sve što su tražili, čak i častio 300 dinara da popiju nešto) iz nemoći sam napisao tekst.
Cilj i JEDINI cilj teksta je bio da što veći broj ljudi vidi sa čime mogu da se suoče i da dobro razmisle da li će uzeti usluge najpovoljnijeg ili najsigurnijeg operatera.
Odmah razumite jednu stvar – ja od VIP-a ne želim ništa! VIP je isplaćen i ja ću već u ponedeljak započeti proceduru prebacivanja svih telefona različitih operatera u firmi kod jednog operatera (za koga se još uvek nisam opredelio).
Dakle – priče da tražim da mi se otpišu dugovi ili zanimljiv komentar „da će nama blogerima VIP dati po tablet i da ćemo se utišati“ – ne drži vodu.
“Matorenje”, država i inat
Moj komšija Sindža mi na pređašnjem postu opisao svoje “znake starenja”, pa moram da mu se “suprotstavim” :).
On reče:
Odgovoreno nam je
U tekstu o ponašanju na Twitter-u i Facebook-u, napisah šta napisah.
Ukratko:
