Najbolji.

Oni koji najviše brinu, kojima je iskreno stalo – oni prvi izgaraju.

Za burnout su predisponirani:
– ambiciozni,
– vredni,
– savesni, odgovorni,
– svesni, mentalno budni,
– ljudi skloni preispitivanju,
– perfekcionisti, tačni, dobro organizovani,
– skloni multitaskingu,
– oni koji razmišljaju out of the box,
– proaktivni, “goal oriented” ljudi,
– ljudi tipa “ja mogu sve”,
– ljudi tipa “nije mi ništa”,
– uspešni ljudi, koji vole svoj posao, motivisani su i dobri su u toj profesiji; kojima profesija zauzima visoko mesto u sistemu životnih vrednosti, pošteni ljudi… (Magnano, Paolillo, Barrano, 2015.)

Ukratko: najbolji.

Predisponirani su i oni s osobinom za koju se obično koristi pojam “agreeableness”.

Kooperabilni, dobronamerni, skloni da pomognu, neskloni da se pobune, fleksibilni, tolerantni, ljubazni, pristojni, meka srca, skloni da imaju poverenje u druge… (McCrae & Costa, 1987)

Dakle, dobri ljudi.

U istom tom istraživanju, psiholozi su došli do zaključka da više stradaju i ljudi skloni depresivnim stanjima, tuzi, anksioznosti, svemu onome što burnout samo dalje potencira.

Ličnost tipa “A” je posebna priča, oni prosto sami sebe vode ka burnout-u.

Ranije se smatralo da su za burnout predisponirane profesije u kojima ljudi brinu o ljudima (medicinski i socijalni radnici, psiholozi i sl.), a danas se taj krug proširio ne sve moguće – i ne radi se samo o izgaranju na radnom mestu, da ne bude zabune.

Izgaranju doprinosi i način života, porodične okolnosti, uslovi života uopšte – posao je samo “pozornica” na kojoj se najbolje vidi…

Više o tome u sledećem nastavku :).
 
……….

Ilustracija: www.diabetesdaily.com