Privatni fakultet i jedno obaranje studenta
Ovo je priča jedne moje mlade pacijentkinje, koju znam od srednje škole; predaje strani jezik na jednom od ozbiljnijih privatnih fakulteta.
Devojka je (ukratko) sjajna: bila sjajan student i doktorant, privlačna, rečita, odgovorna, lično – uopšte ne sumnjam u ovu priču.
Dugo predaje, voli svoju profesiju.
Za ispit iz tog jezika je prvo trebalo napisati seminarski rad, pa onda kasnije – usmeno braniti taj rad.
Tema je bila – opisati ženski lik iz bilo kog romana (koji je student trebao da pročita u originalu), i opisati koješta u vezi s tim: karakter, svoj stav, ovo i ono.
Student o kojem se radi je predao rad u kojem je opisao lik iz dela koje je IZMISLIO.
Ne koji je realno pročitao…
Fabula nalik na Sulejmana, ukratko.
O bogatstvu rečnika, izražavanju uopšte i gramatici da ne govorim.
Devojka predavač mu nekako dade prelaznu ocenu, nadajući se da će na usmenom nekako da se izvuče.
No, na usmenom je sačeka student – osoran čovek 15 godina stariji od nje, koji je više gledao u svoj iPhone nego u nju, i koji je očito sa dosadom jedva čekao da se to više okonča.
Tako joj je i rekao, manje biranim rečima.
Još joj je dodatno opisao ko je on, šta je, šta će se NJOJ desiti ako ga obori, sve tome slično.
Ona se nije dala; i dalje je pokušavala da išćupa iz njega makar nekoliko rečenica na stranom jeziku, jok.
Oborila ga je.
Ni 10 minuta posle toga je zvana na razgovor “gde treba”…
To je bilo prošle nedelje, nisam je videla od tada.
Želim da verujem da ovakve stvari nisu prisutne na svim privatnim fakultetima odreda, iskreno mislim da je ovo izuzetak.
Ali, ostavlja gorak ukus…
Ilustracija: vista-style-icons.com
Žalosno, sa jedne strane to što se desilo, a možda i više od toga, to što bi drugi popustili. Ko zna koliko je ispita tako završeno!
Da je žalosno stanje u prosveti, to se inače zna. Komentar ostavljam jer mislim da treba javno reći koji je fakultet u pitanju, nema razloga za skrivanje.
Na žalost, ne mogu da kažem, samo smrt nas oslobađa Zakletve.
Na lajni mi se javilo još par ljudi koji znaju za slične slučajeve, šta je reći :(.
Nisam razmisljao u tom pravcu, iako je naglaseno “moje pacijentkinje” :)
Steta. Mislim da bi svi koji znaju za tako nesto ili im se slicno desilo, a umogucnosti su, trebalo da javno to objave, na bilo koji nacin.
:)
Dosad se dosta njih prepoznalo, ali samo par pokušalo da tuži – srećom, postupci protiv njih su već bili u toku.
A verujte da se često živa jedem što ne mogu da napišem imenom i prezimenom ko su pojedini iz mojih tekstova…
Pa… radi na privatnom fakultetu, zar ne?!
Sad i je kenjam… kao da je na državnom bitno drugačije?!
Nego bre Zubarice, ti više pišeš nego što ja mogu da pročitam.
Svaka ti čast!
Kako si se samo setila svih onih pravila za blog, tviter…?!
Treba to da postaviš kao “statut”…
Jedino… ne znam koliko će njih to i pročitati a kamoli se držati toga?!
A šta je sa “Da li su Srbi rasisti? Itekako”?
Kada ga otvorim nema teksta?
Jel’ to moj računar ima problem ili teksta stvarno nema?
Joj, ne znam, Sindža, ja imam tako konzervativne stavove po pitanju školovanja da bi se preznojali deset puta da polože ma šta :).
Pravila znam napamet, i to nadugačko, predavala sam pravila naše reputacije :). Srbe je pojeo WP, i još neke tekstove, i ne znam trenutno šta sve fali :).
A kucam vrlo brzo…:).