Zubarica

Ovo će biti možda malko neuobičajen tekst, jer je zapravo izveden iz toga kako moja nauka vidi da treba da se gradi naučna i stručna reputacija, a ne tviteraška ili ne znam kakva :).
Po mom skromnom mišljenju – principi su isti.

Po meni, najbitnije stvari su:

- fer-plej,
- integritet,
- iskrenost i častan odnos prema ljudima i
- autentična briga za ljude.

S moje tačke gledišta – reputacija se ni slučajno ne stiče brzo; izgrađuje se godinama, pa i decenijama. Deluje mi da online to ide malko brže, ali svejedno – potrebno je vreme…

U mom svetu, za gradnju i održavanje reputacije je bitno sledeće:

1. Promislite pre nego što izgovorite/delate.
Vidim da je moderno uskočiti u “buzz”, “hype” ili kako to već mlad svet zove… To je povođenje za masom, koje ne mora uvek imati zdrav osnov.
Znate i sami – prečesto se zbiva da sutradan ispadne da je u pitanju nešto sasvim drugo.

Juče neko na tviteru reče ono svima poznato:
“Ko ne uradi to-i-to, ćelava mu mama.”.
Odmah rekoh da je moja bila “ćelava” (zračenje), i da paze šta govore…
A da se ne hvalim koliko puta ja ispadoh neotesani idiot zbog nepromišljenih izjava.

Lajna ne spava, 24/7.
Imate mozak, mislite svojom glavom, “masa” to prečesto ne radi.

2. Ne ignorišite kritike.

Ma kako vam se neko obratio, pomislite – možda ima zrnce istine.
I u životu i online je daleko više kritizera nego kritičara, ali – nemojte odmah sve svrstati u prvu grupu.
Što bi moja stara mati rekla: Istina je uvek na sredini…

3. NE IGNORIŠITE LJUDE.
Nikad.
Ni pijani, nikad, ni u kakvim okolnostima.

Ignorisanje ljudi je jedna od najnižih vrsta manipulacije, moja profesija je izmislila takve stvari.
Ignorisanjem osobe mu jednostavno oduzimate “a sense of worth”.

Ili – preciznije – ako želite da o vama misle sve najgore, da imate TU vrstu reputacije, odgovarajte samo onima koji su vam dragi, koji vam laskaju, koji vam sigurno neće oponirati.
Onda dalje samo glancajte svoju kulu od slonovače…

Ako, pak, ne želite da odgovarate trolu – ipak se vratite na prvu tačku, i promislite još jednom da li je baš to u pitanju, ili “samo” vaša sujeta…

4. PAŽLJIVO proverite sve što napišete, i shvatite OZBILJNO to što pišete.

Svakako da koješta što pišem neće biti aktuelno za 10 ili 50 godina, pogotovo ne u stručnom smislu. No, u sadašnjem trenutku stvarno treba da je up-to-date, osim ako ne pišem BAŠ totalno anahrone tekstove “vremeplov” tipa :).

Za medicinske radnike i uopšte, struke od kojih se očekuje ozbiljnost, još jedna reč.

Ako kažem bilo šta, BILO ŠTA, online me pažljivo prate i pacijenti, i kolege, i drugi blogeri, ne bi me čudilo da ima i NVO “watchdogs”, a za Službu sam odavno sigurna da prati :).
Postoji hyper-transparency, a ne transparency.

Šta god da ne valja, isplivaće – samo je pitanje vremena.

5. Uvek deklarišite tzv. sukob interesa.
U mom svetu se ne smatra neetičnim uzeti pare za npr. finansiranje istraživanja; smatra se neetičnim ne navesti ako postoji sukob interesa.

Mnogo je reči bilo o tome koji bloger/tviteraš uzima pare i za čega; u to ne mogu da ulazim, nije moja stvar. Lično, briga me – ako ga smatram časnim čovekom, dao mu/joj dobri Bog još toliko…:).

6. Pružite uvek više nego što ste dobili.
Go an extra mile.
Kako važi u svakom poslu, i u životu uopšte, važi i ovde.
Uvek uzvratite dobro dobrim, i dajte sve od sebe – verujte da “neće da se baci”.
Mnoge stvari u životu vrede mnogo, a ne plaćaju se novcem.

7. Ne primajte se nečega što ne možete izvršiti.
Više puta su me ljudi molili da nešto napišem ili njihov tekst podignem na blog.
Dešavalo se da odbijem – ne volim političke i hejterske tekstove, “paljevina” jednostavno ne odgovara “uređivačkoj politici” ovog bloga, to nisam ja.

No, ako pristanem nešto da napišem, na ovom ili tuđem blogu, i dam ETA sutra u podne – biće najkasnije sat vremena ranije poslato.
Ako ne mogu – ne mogu, zahvalim se na poverenju i odbijem…

Ne pravdajte se, ali budite iskreni.

8. Budite oštar kritičar, ali – nastupajte obazrivo.
Znate sva ona pravila:
- napadajte postupak, a ne osobu,
- obraćajte se iz JA, a ne sa TI,
- argumentovano, argumentovano, argumentovano.

U postu Farsa su npr. konkretne činjenice, viđene ovim ovde očima, i vrlo konkretno znanje koje sam mogla i da potkrepim referencama, da me nije mrzelo.
E, sad, što se to nekima nije dopalo, Bože moj..:).

9. NIKAD ne pišite pohvalno o ljudima koji to ne zaslužuju.
Ovo se dešava obično u dva osnovna oblika:
- da neko direktno zamoli,
- da vam svojim postupkom praktično “stavi u usta” nešto za sebe afirmativno.

Ovo je posebno lako izvesti sa blogerima bez jasnog integriteta.
Nema nekog pravila – nekad su premladi, nekad im treba para, nekad očekuju uslugu…

10. Ne prepisujte. Ne kopirajte. Nema plagijarizma.
O ovome ne vredi trošiti reči.
Kopirajte – ali navedite izvor.
U mom svetu sve preko 300 karaktera je – prepisivanje.

Mahlat vam je živi primer – skinite nešto sa “Tetke” ili #Mahlat bloga, tužiće vas odmah.
I nije jedina.

I, na kraju: ako osoba nije BAŠ to što jeste, nego samo stvara odgovarajući image, to će slabo da pije vodu.
Persona se teško održava, čak i za verzirane ljude kao ja – vrlo lako je shvatiti da taj neko nije onakav kakvim se predstavlja.

Držite se onog što jeste, to ste VI.

Srećno :).

 
Izvor: Bourne PE, Barbour V. PLoS Comput Biol. 2011 June; 7(6): e1002108.
Ilustracija: personalbrandingblog.com