Zubarica

U savremenom poslovnom svetu, na lidera se vrši ogroman pritisak – s jedne strane da donese veći profit, a sa druge strane – lideri bi morali da se drže čitavog niza normi po pitanju društvene odgovornosti i odgovornosti prema članu tima.

Ovakva situacija neminovno dovodi do popriličnih problema ako lider (i vođstvo uopšte) nema čvrst integritet i/ili nema jasne etičke kriterijume.

Bližoj proceni ovih osobina lidera služi PLIS – Perceived Leader Integrity Scale. U pitanju je vrsta testa – koji analizira utiske o integritetu, etici i destruktivnim vidovima ponašanja lidera (Craig and Gustafson, 1995.).

Da li su lideru lični interesi ispred interesa tima/organizacije?
Da li će lider “žrtvovati” druge da zaštiti sebe?
Da li lider uživa u odbijanju zahteva, predloga, ideja?
Da li slobodno i bez ograda potpiruje sukobe između članova tima?
Da li je sklon da ismeje člana tima zbog greške?
Da li je zao?
Da li nije zainteresovan za akcije koje njemu lično neće doneti ličnu slavu ili drugu vrstu dobiti?
Da li je lider sklon da zaobiđe pravo i pravila?
Da li će falsifikovati dokumentaciju ako to odgovara njegovim ličnim ciljevima?

Dakle, govorimo o ovakvoj vrsti pitanja.
Zašto je ovo bitno?

Dokazano je kroz mnogo praktičnih situacija i još više naučnih radova da je etično poslovanje, sa jasnim integritetom i etičnim stavovima lidera – PROFITABILNO.

PRVO: Jasna, JAVNA etičnost poslovne prakse dovodi do toga da organizacija stiče “kvalitetnije” zaposlene, i da se oni duže zadržavaju u firmi (Ethics Research Center, Washigton, Fulmer 2004.).

DRUGO: Kompanije sa etičnim rukovođenjem imaju povećanu efektivnost, daleko manji “turnover” i zaposlene koji su spremni da ulože još veći napor (Mowday, Porter and Steers, 1982.).

TREĆE, ili možda prvo: svaki uspeh na “makro nivou” počinje uspehom na nivou svakog pojedinačnog zaposlenog – a zadovoljstvo zaposlenog na njegovom radnom mestu je direktno vezano za njegovu percepciju integriteta i etičnosti lidera i uprave (Proctor and Thomson, 2002.).

ČETVRTO: U svakoj firmi, u svakom timu, postoji vrlo jasna identifikacija zaposlenog sa liderom; on je “role model”. Čast, iskrenost, poštenje, kredibilitet lidera su direktno srazmerni percepciji o efektivnosti ne samo njegovog rada, već i rada cele organizacije (Bass, 1990., Posner and Smidt 1992.). Dakle – drž’te se dobro :).

Svi gledaju u lidera. Kakav je on, takvi su zaposleni, takva je i firma.

U svakoj vrsti posla ima veoma mnogo situacija koje lidera prosto “teraju” da donese neetičnu odluku; nije loše da uvek imate na umu da se – dugoročno gledano – to ne isplati.

U pojedinim slučajevima, neetično ponašanje lidera može dovesti do skandala koji će “potopiti” celu firmu, imajte i ovo na umu…
Sećate li se ENRON-a, Madoff-a, Nutri-System-a i Jenny Craig, Forda i Pintovog rezervoara za gorivo…?

I još nešto: ništa, ali NIŠTA ne okončava karijeru lidera tako brzo, efikasno i konačno – kao skandal zbog neetičnog ponašanja (Osland, Kolb, Rubin 2001, p. 102).

Imate ovo na umu.
Imajte na umu da su i Hitler i Gandi bili lideri… Sa različitim etičkim pristupima.