6 stvari koje budući lider MORA izbeći
Ukoliko tražite posao umesto da čekate da on vas nađe, do 01. oktobra na sajtu mladilideri.rs otvoren je online konkurs za prijem mladih lidera.
Čitam juče tekst Dragana Varagića – “Da li je toliko teško danas očekivati preduzetnički duh”, pa mi pade na pamet nešto što bih ja rekla tim budućim liderima, da sam nešto u prilici…
Nešto što smatram jako bitnim, a previše često se zaboravlja.
Jer, pazite – stomatolog je po vokaciji lider, mi ceo život vodimo timove :).
Jedan od (popriličnih :) problema mladog lidera je i – formirati nastup prema saradnicima i nadređenima.
Ovo je vrlo klizav teren – jer autoritativan lider može biti vrlo lako omrznut od pojedinih članova tima, dok za druge može biti pojam pravog vođe tima.
Dok ne nađete pravog sebe :), pokušajte na svaki način i po svaku cenu da izbegnete sledeće:
1. Napad na samopoštovanje i dostojanstvo člana tima.
Omalovažavanje, marginalizovanje, ismevanje, pitanja tipa: “To je najbolje što umeš?”, rečenice tipa “Tvoje je da radiš, a ne da misliš” i slično – veoma loše utiču na funkcionisanje tima.
2. Nedostatak integriteta.
Ovo se u mom svetu smatra – tragedijom. Lider koji je defanzivan, optužuje druge za svoje neuspehe, ili još gore – preotima zasluge drugih, gazi reč i slično – nema šansu.
3. Socijalno isključenje.
Ako za “okruglim stolom”, na sastanku tima, preskočite neku osobu – budite sigurni da će vam se vratiti kao bumerang. Ovo vodi ka sledećem:
4. Podele unutar tima.
Ako jednog člana isključite iz socijalnih interakcija, pa još malko drugog člana podržite da “zlostavlja” onog prvog – vaš tim je propao. Javno sažaljevanje člana tima, javne reči da “nije timski igrač” i slično – vodi istom. Ovo je vrlo ozbiljan liderski greh, koji se obično zove “promoting inequity”, čuvajte se toga.
5. Pretnje po sigurnost člana tima.
Verbalne pretnje, gestovi koji dovode do osećaja ugroženosti člana tima, neslane šale, forsiranje na preduge radne sate, neminovno dovode to toga da se član (ili svi članovi tima) osećaju ugroženim.
6. Ležeran stav.
U mom poslu se zove laissez faire; ignorisanje saveta, ideja, kašnjenje sa odgovorima članovima tima, kašnjenje na posao… Ne samo da nije dobar primer, nego se dobro čuvajte ako su članovi tima hiperodgovorni perfekcionisti, kako biva u mom poslu.
Ovakvi vidovi ponašanja lidera se ne nazivaju džabe toksičnim.
Vidite, problem je u tome što omalovažavanje (prva tačka) prema istraživanjima itekako loše utiče na omalovaženog člana tima – ali, u daleko većem procentu loše utiče i na ostale.
Tim u kojem rade zavađeni, prestravljeni, ucenjeni – treba (uspešno!) da stigne na cilj?
Nema šanse.
Znate šta deluje najbolje?
Da sami sebe kritički osmotrite, i zapitate se – da li bih ja pratio čoveka sa ovakvim osobinama? Šta bih radio, kako bih se osećao da mi je ovakav čovek načelnik?
Posmatrajte i sebe i druge pažljivo. I korigujte se.
Na vreme :).
Ilustracija: minimalwall.com
@zubarica Čestitke za ovaj članak, mislim da je svako ko je imao priliku voditi tim ljudi (kraći ili duži vremenski period) našao sebe u zamci nekih od pobrojanih stvari. Mislim da je potrebno još ovakvih tekstova, pošto nam liderstvo (još uvijek) nije jača strana (mentalitetno), ali da se to popraviti.. :)
Hvala najlepše, imam ja ceo niz draftova na ovu temu – biće :).
[...] – 6 stvari koje budući lider MORA izbeći [...]
Ovo pod “6″ me najviše plaši. Naravno, ne zato što sam ležeran – naprotiv. U želji da ključne stvari uradim “savršeno” suviše često pokušavam da ih uradim sam. Što ponekad izaziva neka trivijalna klecanja na nekim sroz nebitnim stvarma. Što se može pogrešno protumačiti (kao “6″).
Ona matra o “delegiranju ovlašćenja” mi je dobro poznata, i znam da sam kriv (ovako ili onako) – ali dok stvarno ne postanem “ležeran” – ništa od toga.
Za sada mi je prosto – suviše stalo.
A možda je problem što retko vidim kod drugih tu istu želju da sve bude savršeno?
Kod nas je za državnu službu tipičan laissez faire, smatra se čak i do 80% tim lidera je ta sorta, a u privatnoj praksi su skoro odreda hiperodgovorni perfekcionisti :D.
Ja sam isto svašta sama radila kao mlađa, ali sam se odučila – vrlo teško, ali snagom volje. Kad je otkazao vrat, pa desno rame, pa koleno – onda nema dalje :).
Imajući u vidu profil današnjeg prosečnog rukovodioca, sve mi se čini da oni retko zalaze u ovakvu literaturu.
Mi smo učeni direktno suprotno: da smo bogovi i da se naša reč ne dovodi u sumnju.
Nešto o timskom radu i komunikaciji smo radili tek na doktorskim studijama, a i to ne svi smerovi.
Zbog toga i rekoh ono sa FB: treba da se uči odmah, i to ne da se uči nego da se UTUVLJUJE :).
Hvala na poseti i još jednom – dobrodošli u blogosferu :).
Ali, mladi se sada masovno učlanjuju u stranke, ne da bi učili, nego da bi postali direktori. Ima ko će da uči i da radi, nisu se oni džaba partijski angažovali i obijali cipele ganjajući sigurne glasove.
[...] – 6 stvari koje budući lider MORA izbeći [...]
I da, hvala na dobrodošlici i , čini mi se, širom raširenih ruku, za moju malenkost.
Lider nije naša reč, mi kažemo vođa draga Zubarice, to je jedino šta me smeta u ovom članku, sve ostalo je za pet!