Ortodoncija i koješta
Malopre mi dođe jedan 25-godišnjak sa fiksnim ortodontskim aparatom na oba zubna luka – otiče od gornje leve dvojke.
Žice nosi 2.5 godine.
Dam antibiotike, tražim snimak – proces na vrhu korena veličine otprilike 6×4 mm.
Mali, retroalveolarni snimci kad su dobro napravljeni pokazuju maltene realnu veličinu, dakle – za nas, proces veličine šifonjera.
Razgledam ostalo, dečko ima još 3-4 karijesa, onako…
I šta sad tu mene sekira.
Ortodoncija kao nauka je nama prilično strana – mi ostali znamo samo neke osnove, opšte smernice, interceptivnu ortodonciju i koješta, ali ne umemo da radimo.
Prvo pravilo u ortodonciji je da sve mora biti SAVRŠENO sanirano i uspostavljena SAVRŠENA oralna higijena PRE nego što se krene sa pomeranjem zuba.
Ovo važi i za protetiku, a logika je jako jednostavna: sve što se ostavi ili previdi, kad POSLE sačeka…
Da bi proces na vrhu korena zuba došao do ove veličine treba više od 2.5 godine.
Osim toga, vitalitet zuba koji se pomeraju se PROVERAVA, na 6 meseci ili kako ortodont proceni.
Dakle – neko nešto niti je video na vreme, niti je kontrolisao onako kako knjiga kaže…
I to nije prvi put da ja vidim ovako šta.
Da ne gnjavim sa drugim primerima – pre nekoliko godina mi je došla jedna mala od oko 12 godina, isto sa fiksnom – stavljenom neki mesec ranije – sa OVOLIKIM karijesom na gornjoj šestici, koja je u prstenu…
Fiksnu je stavljao stomatolog sa fakulteta, a mala je dete profesora medicinskog fakulteta.
Čovek ne može a da ne pomisli – šta li tek biva sa onima koji nisu deca lekara, ili kolega uopšte?!
Ukratko: ako razmišljate o protetici i/ili ortodonciji, ako Boga znate – sve opravite, sve izlečite, sve proverite.
Lako može da se desi da vaš stomatolog to prenebregne…:(
Ja znam da vi u svojoj struci znate ko valja, a ko fusari, ali kako mi to da znamo, pretpostavljamo da taj zna sta radi, druge nam nema…naravno, ne mozemo iz prvog puta znati da li je neko dobar, ali ta greska koju ste prvu naveli meni deluje kao nevidjeno nestrucna…
Dok ne bude ukazivano na takve propuste javno, nema nista od pokretanja u pozitivnom smeru…Javno, stub srama, taj i taj je uradio to i to pogresno i to je dovelo do toga i toga (snimci, strucna analiza, sta sve mroa da se radi da se popravi greska)….nije ovde bitna vasa struka, to je samo jedan slikovit primer…ali dok mi necemo da se zameramo nekome time sto bismo ukazali na gresku, tako nam i treba…niko se nije naucen rodio, ali nedopustivo je da se neko neadekvatno i nestrucno ophodi sa vama…meni bar
Vi ste sasvim u pravu, često mislim o tome. No, ja ne mogu javno progovoriti iz raznih razloga, kao i svi mi: ne da nam Kodeks i Zakletva, na prvom mestu; drugo – kao i kod svakog drugog whistle blower-a, vrlo lako nagrabusi taj koji zviždi.
Pogledajte tekstove na Pištaljci o dr Bokorov o razotkrivanju događaja na radiologiji u Kamenici. Žena je DALEKO iznad mene zvanjem i položajem – šta dalje da kažem…
Kako trenutno vidim stvari, mislim da će pre sam narod, neki NVO ili udruženje građana isterati na videlo ovako šta, nego mi unutar struke.
Da bih znao da li je neko dobar u struci, morao bih da je poznajem bolje od njega! Naravno, onda mi taj više ne bi ni bio potreban.
U salunima “divljeg” zapada često je pisalo: “Ne pucajte u klaviristu! On svira najbolje što ume!”
Nadam se da se nećeš uvrediti zbog poređenja (valjda svako svodi stvari na svoju meru) ali mene je priča potsetila na takodje današnji događaj. Jedna ozbiljna grafička kuća (doduše, sasvim drugačije specijalnosti) dostavila nam je danas skicu neke ambalaže – i zatražila našu ponudu. Da ne zalazim u detalje, reći ću samo da je skica imala takve pacerske greške – da sam se bukvalno sablaznio.
Inače, ovakva vrsta saradnje nije ništa čudno, posla uglavnom uvek ima više ili manje nego što je potrebno, tako da svi stalno radimo jedni za druge. Ali često se desi da čak i ljudi za koje znam da su veliki profesionalci, u nekoj prilici urade nešto sasvim “ošljarski”.
Kako je to moguće, pitam se sve ove godine – i dobio sam desetak odgovora, ali mi ni jedan nije dovoljno dobar.. Jedan deo odgovora se tiče hronične besparice, drugi se odnosi na nerazvijene poslovne standarde, a najviše ih je vezano za probleme u komunikaciji sa klijentima. Otprilike – tendencija je da se krivica mahom svali na klijente, jer su škrti, nepismeni (neupućeni), i generalno – haotični! Užas…
Zapravo, ispada da smo iz svih tih nekih “nepečenih” razloga, stalno ili bar suviše često u situaciji kada bi jedino razumno poslovno rešenje bilo odbiti posao – ali se to u našoj branši retko dešava. A onda sledi ta famozna spirala, koja dodatno srozava ugled profesije, dodatno razara standarde, obara cene… I skroz sluđuje klijente – jer nemaju za šta da se uhvate.
Verovatno ključna razlika izmedju moje i tvoje profesije je što smo mi u tom kovitlacu već stigli do tačke gde razni priučeni amateri masovno ulaze na velika vrata – jer su “tako u mogućnosti”. Našom krivicom.
A bog zna gde se, i da li se – ta spirala uopšte negde završava…
Dragi prijatelju,
prvo – nema šta da se vređam :), sve što važi za sve druge profesije (posebno zanate) važi i za zubariju, sve je isto. Na žalost.
Drugo – nisi u pravu.
I kod mene je isto došlo do dna. Ima i priučenih amatera, ali ima i polunaučenih kolega – ili, iskusnijih stomatologa koji jednostavno rade nešto što su možda par puta asistirali u životu, ali nemaju pojma (operacije sinusa, nedavno sam videla i krajnika (!)).
Ovo što se tiče konkretno ortodoncije po meni ima svoj koren u nečem drugom – to je poseban mindset ortodonata koji niko drugi od nas nema, to ću ti jednom napisati, malko neobična priča :).