Zubarica

Pre nekog vremena, kupim jednu suknju na Limundu; javih se da bi došla, a dama odgovori jednim konfuznim tekstom – da mogu da je čekam tu, MOŽDA, a da se nađemo tamo, ili da dođem…

Ja rekoh da ću doći, ona krenu da mi objašnjava gde je, još gore i smušenije :), ja rekoh da ću bez problema da je nađem, valjda sam se rodila ovde :).

U toj komunikaciji mi dama odmah u prvoj poruci reče i ovo:
Blago vama kad imate para da kupite ovo (300 din), i još i vremena da se šetate… Vi sigurno ne radite kod privatnika.
Ja oćutah :).

U vreme u koje je rekla, ja se nacrtah na dogovorenom mestu: van grada, od moje kuće 11 km u pravoj liniji – autobusom sat i po i dva presedanja.
Videh jednu gospođu mojih godina, ćerka student, fina žena…

Posle nekog vremena, ona od mene kupi neku majičicu.
I na aukciji piše, i rekoh odmah da nisam u mogućnosti da se nalazim po gradu; kao kupac ću doći bilo gde, u bilo koje vreme da mi se kaže – ali, kao prodavac ne mogu da idem okolo i raznosim koješta.

Dama odgovori da će doći, pa kasnije da će ćerka doći, pa ovo, pa ono… Svaki put pita za adresu, sve tome slično.

Da skratim: posle više od mesec dana, nije se pojavio niko.
Ja sam u subotu ujutru poslala majicu Post-ekspresom na njenu adresu, o mom trošku…

Kad sam joj to napisala, odgovorila je ovako:
“Izvinite, ali zaista nisam stigla, svaki dan radim do 5-6 sati, a ćerka priprema ispite pa nije stigla…” itd.

E, zbog ovakvog stava se NIKAD neće odmaći od toga što jeste, šta god da jeste.

Ona radi do 5-6, a ja skoro svaki dan OD 5-6 do 20 h, tri posla na dva mesta.
Njena ćerka sirota sprema ispite, ma – nije valjda… Moja bi išla u ponoć, u podne, gde god da treba, jer je njena majica, njena odgovornost.

Dakle, ja MOGU da odem u Božju mater da uzmem šta sam kupila, tačno kad mi je rečeno, a dama nema vremena?

Normalno, ona nije jedina takva; svet oko nas vrvi od sličnih.

Svaki dan viđam slične, svih godina i nivoa obrazovanja, a zajednička im je jedna stvar: nisu ni za šta.

Osim, eventualno, po smrt da ih pošaljete…