Zubarica

Jedna moja tetka, davno pokojna (a i onda matora :) je koristila u šali ovaj izraz da opiše jednu vrstu ljudi.

Tada, kao detetu, mi je trebalo zadosta vremena da shvatim koja je to vrsta, teško se može objasniti u jednoj reči…

To bi bili onako, necivilizovani, recimo.

Kad me diviji nazove na mobilni, a javim se kao “dr ….”, prekinuće vezu.
Iako MENE traži :).

Ne zato što me se plaši, ima tremu ili slično – nego jer ne zna šta će u tom momentu. Pa tako nekoliko puta…

Ponekad uđe pacijent da mu uradim nešto (znači, pola sata posla, recimo), pa kaže da devojka čeka napolju, “ne sme da uđe” – divija.
Shvatam da neko ne voli da sedi i čeka u ordinaciji, ali oni koji nisu diviji makar samo uđu da se jave.

Diviji su oni koji vas prvo plaho pogledaju ako im se obratite u autobusu, na primer – sa pitanjem koliko ima sati.
Posle prvog unezverenog pogleda, brzo i plaho će vam odgovoriti, a nadalje vas ispitivački gledati do kraja vožnje…

Diviji će se i progurati u redu, i čitati vam poruke preko ramena, i neće vas propustiti na nekim vratima…

Dakle, pojam diviji označava zapravo sve i svašta: i probleme sa komunikacijom, i vaspitanje, i pristojnost, ili – nedostatak iste…
Ti ljudi se ponašaju zapravo “varvarski” za naše pojmove, pri čemu taj vid ponašanja nema ama baš nikakve veze sa ličnom inteligencijom i/ili obrazovanjem.

Šta sad meni nije jasno: pojam “diviji” sam prvi put čula pre 40 godina, od bakice koja je tada imala 80-tak.
A diviji su I DALJE oko mene, i to ne u malom broju.

I pretežno mlad svet; divijih ima vrlo malo u penzionerskim godinama…

A predstavite sebi još i ovo: samu reč “diviji” su u neko davno doba koristili oni koji su po mišljenju moje tetke bili “diviji”, da između sebe označe onog koji je BAŠ “diviji”…

Onog koji loži parket, puca u sijalicu da je ugasi, kupa se na crveno slovo (u koritu, jer u kupatilu drži kozu), iseče stari vinograd jer mu treba mesta za ovce, saliva stravu, i tako to…

Ilustracija: internalbleeding.net