Hejteri su tužni ljudi
Meni se dopada naziv, jer u jednoj reči opisuje sve i svašta: i one koji su ustali na levu nogu (pa su takvi ostatak dana), one koji “pre podne mrze sebe, a popodne ostatak sveta”, nakrivo nasađene, mrzovoljne, sve zamislive pojavne oblike.
A nekad ako ih čitam na lajni, dođem nekako uvek do zaključka da su to tužni ljudi…
Da bi više-manje neprekidno bili hejter, nužno je da odbacite ono vedro, sunčano, šarmantno i toplo.
Koliko ja mogu da vidim, “žvaka” za ovo je vrlo živopisna:
- njihove muke niko ne zna,
- oni su iznad nas, praznoglavih budala koje se raduju i što sunce izađe,
- to što rade (a pretežno samo hejtuju) je daleko značajnije od naših malih životića u kojima se smejemo i mačetu što spava,
- ako To Nešto ne izgovorimo glasno, znači da smo glupaci koji ne vide (za razliku od Njih, koji Vide), ili koji ne misle svojom glavom, ili su potplaćeni (za razliku od Njih, poštenih), ili
- you name it.
Ono što mi nije baš jasno – to su njihovi obožavaoci.
Meni deluje da se hejterima pripisuje nekakva duhovna dubina, intelekt nedostupan smrtnicima, herc kakav malo ko ima, posebna misaona oštrina, sve nešto slično…
A to su tako tužni ljudi.
Zamislite život u kojem ujutru ustanete i kažete – PU!, opet je sunce granulo…!
U kojem se pretežno obraćate samom sebi, umirući u svom ogorčenju, sve dublje i dublje u ružnom koje vidite oko sebe, a – i ako se obratite nekom drugom – to bude baš onako, s onog organa…
Normalno, takvi kakvi jesu, hejteri “normalnim” ljudima neće biti zanimljivi niti privlačni… Svakako, i oni sami neće nikako hteti da se “druže” sa neistomišljenicima, šta će im neko normalno vedar, da im pokvari dan.
I krug se tu zatvara.
Meni je savršeno jasno zašto neko star ili bolestan može biti hejter; zašto se ovog drže mladi i vrlo mladi ljudi, taj deo nisam dobacila.
Jer, biti hejter je tuga… Ako kažem “Dobar dan”, a on/ona meni “Šta ti meni DOBAR DAN”, onda nema dalje šta.
Ilustracija: petergelderloos.blogspot.com
u tako malo reci a tako jako i jasno.
Nemam sta dodati, osim se zahvaliti jer sada imam link koji mogu koristiti u razmeni misljenja sa mrgudima!
Hvala Zubarice!
Fala tebi, deko, mi matori hejteri moramo da se poštujemo :).
Mene ono kao svrsavaju u hejtere, ali ja se nešto ne prepoznajem u ovom tvom članku. Tu nešto ne štima :)
Ona tvoja slika kako se banjaš u Rzavu mi je bila odma’ simptomatična – deluješ preterano srećno :), kakav hejter, kakvi bakrači :).
Kada pricam o hejterima, izdvajam Pedju kao jednog od kvalitetnih hejtera, a ne tek nekom tamo…
Zato respect za Pedju!!!
Deko, s dužnim poštovanjem prema tvom stručnom mišljenju, Peđa ima još da radi na hejterstvu… Kao prvo, da jede malko da poraste preko 100 kg, umorih se više čekajući…:)
Pazi, meni se nekako ne čini da onaj koji se, kako kažeš, raduje čak i tome što je sunce ponovo izašlo, živi u nekom neodoljivo lepom svetu kojem se treba kliberiti… Tolika radost zbog novog sunca, po mom skromnom shvatanju, obično znači da je to sunce moglo i da ne izađe… a onda mi to baš i ne deluje kao svet gde sve savršeno funkcioniše, pa je tamo neki hejter samo tužni društveni tumor, nezadovoljan pre svega samim sobom; samo što to nezadovoljstvo personifikuje svim ostalim…
A sledeći dalje tok tih misli, zaključiću da ni ovde ne treba generalizovati i da nije svaki hejter THE HEJTER, odnosno, da onaj ko, umesto površnosti prikrivene osmehom, zaista čita napisano, gleda prikazano i sluša izrečeno, te u tome uočava rupe, propuste i nedoslednosti, pa priča o tome s gorčinom u glasu nije automatski hejter, nego samo dragoceno misleće biće…
A neka se onda na njih nadovežu “veseljaci”, pa neka uočene nedostatke počnu da menjaju, uz :))) naravno, i svi srećni i zadovoljni…;) Simbioza, ne kohabitacija…
Hejt radi hejta kao takvog i nekakve privremene, površne “popularnosti” je već nešto sasvim drugo… ali o tome ne bih trošio reči…
Naravno da oni koji se raduju izlasku sunca nisu idioti koji su UVEK, beslovesno i bezrazložno “stabilno vedri”; poznajem i neke takve, ali to je već dijagnoza :).
Ja slučajno volim BAŠ sunce prosto jer sam zimogrožljiv čovek… :).
BTW, ja inače rekoh tebi to isto što i ti meni, da ne ponavljam…:)
Pa ti se baš bukvalno uhvatila tog izlaska sunca, a ja sam to ipak shvatio “samo” kao eufemizam za neki širi kontext…;)
Da li smo se onda razumeli i oko ostalog?
Nadam se da jesmo…:)
Nemam vremena da budem hejter. Uzivam u zivotu.
Bogu hvala :).
Nigde nisam procitao objasnjenje tj vidjenje tih osoba kao – tuzne? Kako do tog zakljucka? Zbog cega bi “hejter” morao biti tuzan?
Nadam se odgovoru.
Slabo stojim s objašnjavanjem takvih pojmova :), tužni kao kad izgubiš nekog ili nešto vrlo vredno, tužni kao ljudi koji se ne smeju i ne umeju da se našale, tužni kao što su neki pacijenti koje viđam – realno vredni, pametni ljudi – a koji prečesto ne vide ništa lepo. I slično.
Kakva je to riječ “hejter”? Ko je to smislio? Je li onaj Skaj Vikler ili je to postojalo i prije njega?
Verujte da pojma nemam; ja sam to čula od mladog sveta, a u običnom govoru koristim malko manje otmene izraze :).