Osetljivost na pipanje
Juče ujutru odem na jedan stručni skup, posadim se, a pored mene sede jedna dama od oko 60-tak godina, i odmah se predstavi kao lekar.
Preletim očima – skinny jeans, smeđe patike, dekoltovana majica sa perjem, štrasom, zlatnim lancima i to – sve firmirano, fake Vuitton tašna, našminkana kao za izlazak – odmah znam koja je vrsta doktora…
Dama odmah poče vrlo prisno da mi priča koješta, kao da se znamo sto godina.
Ja se smeškam, klimam glavom, i popunjavam pristupne obrasce i testove.
A ona me neprekidno dodiruje; tapše me po ruci, pa zadrži šaku na mojoj nadlaktici, osloni se pruženom rukom meni na rame…
Znate one ljude koji kao da moraju da imaju fizički kontakt sa vama dok vam se obraćaju.
Hja, problemčić je u tome što sam ja vrlo osetljiva na narušavanje ličnog prostora, i obično imam žestok poriv da išamaram odmah takvog sagovornika…
Gospođa je još sedela s moje leve strane, a desnom rukom lako nosim 10 kg krompira – pa mislim, sitne je građe – ako je sad zavarim, pašće sa stolicom zajedno.
I onda tako, trpim, smeškam se, sve vreme misleći šta da radim, a da ne moram da je bijem.
Onda pažljivije pogledah u nju, i shvatih da dama nije trezna.
Znate tu sortu: nije pijana, i neće ni biti, ali se vidi da nije sasvim trezna. Ona vrsta alkosa koji vam se navaljuju na rame i grle vas…
Onda sačekah da svi sednu i da se sve umiri, pa smireno, jasno, glasno i ljubazno rekoh:
Molim vas da me više ne pipate, osećam se veoma neprijatno.
Normalno, na ovo se okrete svih pedesetak kolega :D.
Koleginica se blago rečeno zaprepastila, pokušala da kaže da me je samo jednom, malopre, dotakla, na čega ja smireno rekoh da to radi već 20 minuta NEPREKIDNO, i da je molim da prestane, nelagodno mi je.
Ona me je još malko gledala otvorenih usta, dok je ostatak auditorijuma čekao šta će dalje da učini, onda je odmakla malko stolicu od mene i dalje se pravila da me nema, Bože hvala ti :D.
Znate šta je najgore: ovakvih nema malo… Ova od juče je samo slučajno sela baš pored mene.
A videćemo danas…
@_zubarica Prijateljsku prisnost ogranicavam rukovanjem.
— Aleksandar J. (@zli_podstanar) June 10, 2012
Ilustracija: betastuffs.blogspot.com
Uh, i meni je to pipanje užasno. Pro tom ovakvi ljudi pride uglavnom imaju i nezajažljivu potrebu da vam se unose u lice i dišu za vrat dok pričaju
Ja uglavnom smislim neki izgovor da ekspresno šmugnem.
A nisu mi jasni ni ljudi koji na stručnim skupovima imaju potrebu da naglašavaju svoje zvanje, titulu i/ili specijalnost a da nisu prethodno pitani. Mislim, koja je verovatnoća da se na skupu zdravstvenih radnika pojavi mesar ili poštar?!
Da; moj problem je što mi je prva reakcija agresija, ja nemam (zdrav :) poriv da pobegnem, ma koliki bio taj drugi :).
A kad sam nekim muškima koji nisu razumeli rekla – šta bi vi da muško sedi blizu vas i neprekidno vas dodiruje, ooo, te odgovore da si čula :).
Ja isto ne shvatam odmah predstavljanje zvanjem. Može da zvuči neobično, ali na skupovima ma koje veličine meni se vrlo retko događalo da neko (kao ova luda) odmah kaže ko je i šta je.
Ako bar nekoliko puta godišnje idem na stručne skupove, recimo da je za sve ove godine bilo pet kolega koji su odmah sa “Dobar dan” rekli zvanje/specijalnost.
Uobičajeno je da se raspričamo, i da čak i danima pričamo, a da pojma nemamo šta onaj drugi radi, gde radi, i sve slično – ako me baš zanima, pitam. Ili, što je češći slučaj, ako me zanima nešto određeno – onda pitam da li znaju na skupu nekog ko je npr. radiolog brahiterapeut, inače niko to ne spominje nešto naveliko.
Na ovom skupu je bilo medicinskih sestara, laboranata, farmaceuta, možda je gđa htela odmah da pokaže da je IZNAD…
Jao, ja sam baš osetljiva na pipanje te vrste. Vrlo često se odmaknem kad vidim da neko krene da me tako pipne po ruci, ramenu, bilo gde.. (doduše, kad je neko koga ne poznajem ili ne volim). Čak sam jako neprijatna u takvim situacijama. Jednoj koleginici sam čak i rekla, jako glasno, na sred hodnika: “Ajde da me ne pipaš.” Ostala je u čudu, ali šta sad ona mene tu ima da pipa.. ;)
moja svekrva me svaki put izdrmusa za nadlakticu objasnjavajuci mi kojekakve gluposti. vuce, razvlaci i ta cimanja su cesto u harmoniji sa pricom. bojim se kulminacije fabule jer ce mi ruku otkinuti tako zanesena.
na zalost, njoj ne smem da zavalim samarcinu.