dr Žuća je umro
Kad je jedan pacijent dr Žuće na ulici sreo drugog privatnika, komšiju, u kraćem razgovoru ga je pitao kad je dr Žući radno vreme, jer treba da ide na kontrolu i tako to.
Komšija, konkurent, je mrtav hladan rekao – da je dr Žuća umro.
A čovek živ i zdrav, i danas je živ i zdrav, posle petnaestak godina…
Htedoh da kažem, mi smo sebi najgori neprijatelji, kako mi deluje.
Jednom davno smo se dogovorili u Udruženju da prijavimo sve koji rade na crno, jer (normalno) znamo odlično ko su.
Dogovor se nije odnosio na one u ordinacijama, nego na one “najniže”, mi kažemo “crnjake” – na zubne tehničare i stomatologe koji idu po stanovima i kafanama, sa klještima umotanim u novine, da vade zube i prave proteze..
Tog momenta kad smo se vratili svojim kućama, jedan od kolega je nazvao redom one “crnjake” koje je znao i rekao im da se malko pritaje, sad će biti kontrola.
Lično, nemam nekih problema sa konkurencijom; em nisam nikad rekla ružnu reč o kolegi, em sam sad već mator čovek, nisam pogodna osoba da me se “olaje”, ali ima svega da čoveku pozli…
Problem sam imala samo jednom, i napravio ga je kolega R. koji je (na crno) imao ordinaciju blizu mene.
U krugu od bar 500 m, samo jedan kolega i ja imamo telefone registrovane na radnju; samim tim se događa da ljudi preko informacija dobiju telefon stomatološke ordinacije, pa nazovu mene.
I traže koleginicu D., kolegu R., bilo koga ko je zapravo vlasnik druge, legalne ili nelegalne ordinacije.
Koga god da traže, ja objasnim da su promašili ordinaciju, i dam telefon koji žele.
Ako krenu da se čude, ja im objasnim da je kolega R. ilegalac, da radi na crno, da je ordinacija neregistrovana i da – samim tim – ne može imati telefon na radnju.
Onda se događalo da pacijent dalje neće da ide kod njega…
Ajao, majko mila.
Kolega R., stariji od mene bar 10 godina, je pokušao u par navrata da me ubedi da to ne govorim; no, to je protivno “mojoj religiji”, ja mogu da oćutim tako nešto, možda, ali da slažem – to neće da se desi.
I to je tako išlo neko vreme, dok se on nije razbeseno, i odjednom me prijavio svakoj jednoj inspekciji koja postoji u gradu… Kao “nezadovoljan pacijent” :).
Normalno, nisu ništa mogli da nađu, samo smo izgubili tri radna dana dok se nisu svi izređali.
A onda sam ja njemu natovarila inspekciju, pa se odselio…
No, taj deo mi je jasan, Bože moj, ima nas raznih…
Ali mi pacijenti nisu jasni.
Nije mi jasan pacijent koji može ići u stan kod ilegalca, da sedi na WC šolji (doslovno) dok mu se uzimaju otisci, da mu se jednom istom iglom i špricem daje anestezija, da ovo ili ono…
Vredi li to razlike u novcu?
I ko, zapravo, treba da vodi računa o svemu tome?
O svemu tome treba da vode strukovna udruženja – kao što neko pomenu u komentarima teksta o protestu žrtava lekarskih grešaka, u inostranstvu su najstrožije kontrole kolega i udruženja, odmah se reaguje, zabranjuje rad, da se ne bi blatila profesija. Kod nas je očekivano da se ljudi u struci drže “zajedno” makar to bilo na štetu pacijenata.
Baš tako; stručne greške se rešavaju primarno u sklopu Komore, recimo, pa tek onda u pravosudnom sistemu. O regulativi da ne govorim.
No, kod nas Komora ne radi od nov. 2010….
Jedino što ne razumem je zašto ste se dogovorili da prijavljujete samo one koji na crno rade po stanovima a ne i one koji imaju ordinaciju a rade na crno?
Baj d vej, ti što rade po kućama, jesu li to stomatolozi ili ljudi koji nemaju veze sa strukom?!
Tada smo zamišljali da to kao bude neki početak, da se krene odatle; za takve stvari je potrebna prilična homogenost, jer ovi po stanovima i kafanama su “treća zonska”, sa njima je lakše nego sa ilegalnim ordinacijama.
Ilegalne ordinacije imaju i ljudi koji su daleko moćniji od nas što smo tada bili, i ako se ne držimo zajedno, MI bi stradali da pokušamo da ih zatvorimo.
A pošto smo se ‘junački’ pokazali i sa ovima, onda ništa – ozbiljni ilegalci bi nas pojeli.
Ti što idu okolo su vrlo retko stomatolozi, mislim da trenutno i nema nijednog, obično su zubni tehničari.