Kritična situacija
O, da, i stomatolozi upadaju u kritične situacije, i treba ih spasavati, itekako…
Jedan od “veselijih” ovakvih fazona se nije desio u mom gradu (srećom :D).
Sa mnom je pre više godina radila koleginica koja je jedno vreme radila u ogromnom dispanzeru u okviru firme (Titova vremena).
I dežurali su u timovima – jedan doktor i jedna sestra, s tim što je jedan određeni par uvek gledao da nacilja da bude zajedno.
Oboje su bili u brakovima sa drugim osobama, ali – Bože moj…
Elem, jedne noći opet dežurstvo, i njih dvoje počeše, jel’, radnju.
Napola u mraku – ionako nisu imali noću ne znam koliko posla, pa da iskoriste.
Za nevolju, usred akcije, dami maltene pored uha zazvoni telefon.
Oboje se prepadoše, on se trže, ali – ni makac.
Mrd levo, mrd desno – jok.
Srećom, telefon im je bio pored glave, pa nazvaše hitnu…
Ljudi dođoše, i iz hodnika začuše zapomaganje – da ne ulaze :).
Onda šef tima polako proviri – mrak.
Stomatolog mu tiho reče da bez pogovora i pitanja donese jedan čaršav, ovaj ode i donese, na čega najzad i shvati nekako u čemu je reč – i prebaci čaršav preko nesrećnog para…
Ne znam da li možete da zamislite koliko je tu bilo ogovaranja, trača, viceva, Bog zna…
Čudi me da su akteri TO preživeli :D.
Mislite da se ko od njih dvoje razveo?
Ma jok :).
Kasnije je jedno od njih dvoje napustilo dispanzer u toj firmi, inače drugo ništa…
Kako rekoh danas, često se desi da nazovem dom zdravlja pa ih zateknem kako jedu čvarke, kako probavaju veš (na rasprodaji u ustanovi), koješta – ali ovo mislim da je BAŠ ekstra radnja u kojoj neko može zateći osoblje ako nazove…
Ilustracija: masschallenge.org
Prokleti telefon…Lol
Koleginica reče da se taj par ponašao dosta staloženo kasnije, varijanta “nije mi ništa”, kako im je moglo biti Bog zna…:D
Znam i ja za jedan slucaj stezanja od soka :D.
Samo sto akteri nisu zvali hitnu vec nas iz susedne sobe :D
I on hoće posle da vadi nekome zube, a nemože da izvadi ni sopstveni… da prostite! ;)
LMAO :))))
Znam ludju priču – nema baš nikakve veze sa temom, ali ako je sad ne ispričam – poneću u grob (a bilo bi šteta). Pričao mi drugar koji je radio u bolnici o jednom bizarnom slučaju. Hitna pomoć dovezla bračni par – ona sa potresom mozga i opekotinama na licu, a on sa teškom povredom na “porodičnom nasledstvu”.
Šta se zapravo desilo? Dok je on pekao palačinke, supruzi je palo na pamet da se malo “usmeno” poigra. Izgleda je preterala pa je jedna palačinka promašila tiganj i zavišila na njenom licu. Od šoka jako je zagrizla (šta god) – a on ju je od bola udario tiganjem u glavu.
Mislim da je najlepšta stvar (i jedina pouka) kod ovakvih priča- to što su se desile NEKOM DRUGOM.