Pitanjce za sve blogere
Da li bi sa svog bloga uklonili, izmenili post, da vas zamoli osoba koja se oseti pogođenom?
Deluje mi da svi blogeri smatraju blog “svojom teritorijom”, kao što i mnogi posetioci smatraju da vlasnik bloga ima neprikosnoveno pravo da kaže šta hoće, obriše šta hoće (ili ne), i tome slično.
Možda se varam.
Videla sam mnogo postova koje čitaoci smatraju (lično) uvredljivim, neprimerenim (posebno o Milanu Kragujeviću, na primer), uvredljivim za njihove stavove i verovanja ma koje vrste.
Freedom of mind, by Siggito
Svakako – svi mi imamo različit prag – meni se bezbroj puta desilo da me prozovu po pitanju npr. religijske orijentacije (najčešće su mislili su da sam Jevrejka, Bog zna zašto), smejurija :). Neko bi verovatno ceo dan spamovao i psovao autora zbog toga, nismo isti.
Jednom rekoh da na ovom svetu ima dve osobe koje mogu da mi narede, i da ceo blog tog momenta nestane, a ne samo jedan post.
Jeste, imam tešku narav i nisam navikla da slušam druge, ali ima ih koji imaju itekakvu vlast nada mnom :).
Ljudi koje smatram prijateljima – treba samo da kažu, a ostali treba da mi objasne (ne mora javno).
Da li bi vi skinuli blog post da vas neko zamoli i objasni?
Da li se vama desilo da zamolite nekog da vas izbriše iz teksta, da skine post, da preformuliše nešto?
I šta je dalje bilo?
Da li mislite da uopšte TREBA pokušati tako šta, da imate pravo na to da tražite izmenu i slično?
Hvala :).
Ilustracija: flickr.com
Nisam do sad bio u prilici da se uopšte poteže pitanje uklanjanja nekog članka sa mog bloga. Prosto, vodim računa o tome šta pišem i kako pišem. Iako su mnogi moji napisi prilično oštri a neko bi rekao i hejterski, uvek stojim iza onoga što napišem.
I kada o nečemu ili nekom pišem u negativnom kontekstu nastojim da budem objektivan i uljudan. Kome smeta kontekst u kome ga pominjem najpre treba da poradi na tome da ne radi to što radi pa samim tim i neće biti negativnog konteksta.
Hvala, Peđa, mislim da si ti baš pravi za ovo – ti vala imaš hejterskih komentara za pet blogova, kako mi deluje :).
Ja sam dosad obrisala tri posta (jednom po dogovoru, dvaput zbog moje greške – baš kako si napisao, u pitanju su bili ljudi koje smatram prijateljima, a neke stvari nisam znala), i obrisala sam mnogo komentara na direktnu molbu autora, iz ma kog razloga da su želeli.
Prijatan dan :).
Da u postu pomenem (referisem, kako god) Zubaricu, i da me ona zamoli da njeno ime uklonim iz teksta, uradio bih to.
Da napisem da mrzim da idem kod zubara, i da me Zubarica zamoli da obrisem to – ne bih to uradio.
:)))
Ne mogu da se setim da sam tražila da nešto o meni ukloni, a što se tiče zubarije, zubara, zdravstva…
Načelno podržavam od srca sve tekstove koji iskreno, a pogotovo i objektivno kažu kako jeste.
Neke stvari ne mogu da svarim (videh jednom jedan blog na kojem je bila kroz nekoliko postova osuda nekog lekara kroz više strana, imenom i prezimenom, a da autorka očigledno nema pojma o čemu priča, da ne kažem šta crnje), ali ne bih tražila da to skine, njena stvar.
Ali ima mnogo, veoma mnogo tekstova (pa i blogova) npr. o iskustvima pacijenata, korupciji, stanju u zdravstvu i sve slično što mislim da svi treba da podržimo, bez obzira na osnovnu profesiju.
Hvala :).
Jošte sam mlada u blogosferi, tako da nisam imala takvih situacija. Desilo se da je par ljudi videlo da sam nešto u kucanju pogrešila, to su mi rekli i ja sam to promenila.
Malo je široka tema, ali uopšteno ukoliko bi se neko javio sa zaista argumentovanom molbom, koja bi se odnosila na uvredu bilo kog tipa sigurno je da bih razmislila, preformulisala, možda čak i obrisala tekst. No, ovo je sad sve “šbb-kbb”. ;)
Nije mi palo na pamet, do sada, da nekome sugerišem da menja svoj tekst. Opet, ako bi se našlo nešto što vređa nekoga/grupu ljudi verovatno bih rekla toj osobi šta mislim o tekstu, ali ne bih naređivala da menja tekst ili tome slično. Nisam od tih, prosto. :)
Da, greške u kucanju ispravljam (ako stignem :), a desilo mi se da ljudi sa deuteranopijom zamole da npr. promenim boju linkova, teksta i slično – jer ne razlikuju dobro; to sve nije problem.
Da mislim da me vređa, ili može nauditi nekom od mojih, ja bih zamolila – objasnila, bilo šta.
Desilo mi se jednom da autora koji mi govori o budućem tekstu zamolim (uživo, sticajem okolnosti) da mene ne pominje, zbog određenih problema u struci za koje nije znao da postoje. Poslušao me je, hvala mu – joj, zapravo :).
Tricky question :-)
Nemam pojma ta bih uradila da budem u toj situaciji. Sigurno bih preispitala iznete stavove, posavetovala se sa osobama u čije mišljenje imam poverenja … tačno nemam pojma šta bih uradila.
Do sada nisam imala sličnu situaciju. Doduše jednom je autor knjige o kojoj sam pisala bio ljuz zbog mog posta, ali nije tražio da ga uklonim. Kad je prošlo malo vremena, priznao je da sam bila u pravu ali i dan danas zna da pomene kako se, čim otkuca naslov knjige na guglu, pojavi taj moj post u kome nisam ni malo blaga.
Tako da nemam pojma šta bih uradila :-)
Jao, ovo je baš dobro :).
Mislim da je u nekim stručnim stavovima ili mišljenjima (pretpostavljam da je to bilo u pitanju) najbitnije ono što reče Peđa; znate da ste dali sve od sebe da budete objektivni, da stojite iza svake reči, i to je to.
Bar tako je sa mnom :).
EDIT: Sad se setih neke ranije priče, gde sam imala BEZBROJ čudesa zbog toga što sam protivnik fluorizacije pijaće vode (u vodovodu).
Taj tekst sam pisala dva meseca, iza svake reči je stajala VALIDNA referenca, znate kad bih ga skinula? :D
Toliko pazim o maltene svakoj rečenici koju napišem (u odnosu na druge) da mi ovo zvuči prosto neverovatno. Ali, ukoliko se desi da nekome zasmeta, verovatno bih se potrudila da taj deo izmenim ili obrišem. Ukoliko je u pitanju ceo post, a razlog valjan i opravdan . . . Šta je jedan post naspram prijateljstva? :)
Ja ne pazim uopšte, rekoh sto puta da pišem onako kako mi iz glave izlazi; jedino ako ima veze sa strukom, onda pišem na isti način – ali reference pretresem za svaki slučaj još dvaput, i navedem ih.
Po meni – jeste tricky pitanje, kako reče Bebika, jer nas ima podosta sa stavom “ne mora nas ceo svet voleti”; a da bi se saslušala molba, treba ipak učiniti napor i pokušati razumeti tuđe gledište, možda i veoma strano, pa onda odlučiti…
A kad smo već kod tvoje struke – dešavalo mi se mnogo puta da me posetioci opomenu za jezičke, pravopisne i takve greške, ja sam se uvek trudila da se popravim, možda se jednog dana i opismenim, dobar je Bog :))).
Ukoliko bi me prijatelj ili prijateljica zamolili da uklonim post jer se na neki način osećaju loše zbog toga ili ih pogađa na bilo koji način, učinila bih to bez razmišljanja.
Da; ja sam napisala malko uopštenije (“ljudi koje smatram prijateljima”) jer mnoge realno ne poznajem, ali to je to isto.
Hvala, Neno, drago mi je da vas vidim :).
Zanimljivo pitanje. Pre svega trudim se da ne pominjem druge ljude, a ako se neko prepozna i nešto mu se ne svidi – žao mi je.
Uvek sam tu za razmenu mišljenja. Ako me neko argumentovano ubedi da uklonim post, to bih uradila.
Pozdrav!
Drago mi je da vas vidim, hvala što ste došli :).
Meni se jednom desilo da neko sebe prepozna u jednoj tako opštoj priči iz zubne ordinacije (gde se nikakvo ime nije pominjalo, niti je išta imalo blage veze sa moliocem), da sam otvoreno rekla da mi na pamet ne pada da skidam, jer je očito samo ta osoba “sebe videla”, drugi niko…
Prijatan dan :).
Ne, ako nekoga pogodim to radim vrlo svesno, smisljeno i argumentovano.
Objavio bi novi post i izvinjenje i objasnio u cemu sam pogresio uz iznosenje novih cinjenica ako se ispostavi da nisam u pravu.
Više nego korektno, Miloje.
Meni se to desilo jednom, u stručnom smislu, i malo je falilo da me zemlja proguta od sramote :), ali sam napisala i izvinjenje, i ispravku, i zašto-kako, i deluje mi da nisam krepala od toga :).
Prijatan dan :).
Ako me zamoli i fino upita, bih uklonio dio posta. A ako bi slucajno neko prijetio 100% ne bih nista sklonio.
Poštovani Nedime,
ja na pretnje izuzetno loše reagujem :), i potpuno vas podržavam u tom stavu.
@BabaStraja reče da bi onda zaključao komentare, ali brisao ne bi.
Hvala :)
zamoljena sam da odložim objavu jednog teksta, a zbog (poslovne) ideje objavljene u njemu – valjda žele da je iskoriste, otkud znam – saznaćemo :)
što se tiče “ataka” na pojedince ili grupe, sve tzv. hejt tekstove koje sam pisala – pisala sam sa jasnim osvrtom šta je to šta hejtujem, zbog čega i šta smatram da je moglo/trebalo/bi moglo da se uradi kako bi se to promenilo
pretpostavljam da je to razlog zbog kojeg nisam imala obraćanja da se tekst tog tipa ukloni
mene do sada niko nije lično napadao i prozivao, da bih imala razloga da pomislim da tražim uklanjanje teksta – a i pitanje je da li bih to tražila. verovatno ne, osim ukoliko bi bilo u pitanju recimo vređanje meni bliskih ljudi, u smislu porodice ili sličnih, a kao direktan atak na mene. mada – zbog ovog bih se radije licem u lice, da ne kažem šakom u glavu, obračunala sa tekstopiscem.
Da, neki poslovni razlozi su mi sasvim shvatljivi; a ja mislim da su sve nas na ovaj ili onaj način prozivali – samo se ili nismo prepoznali (bar ja :), ili nismo ni znali – meni ponekad neko nešto kaže gde-šta, ali ko će to da traži i da se udubljuje…
A za ličan susret – meni bi trebalo baš mnogo, recimo – da me prokune (desilo se).
P.S. Pogledaću, hvala :).
e, pa da, ima i toga – možda se samo nisam prepoznala/videla tekst.
ali i to je onda okej: ako nisam obratila pažnju, znači da me ne dotiče. samim tim, ne smeta.
Pa da, jer ja i u realu ne opazim ono što-šta sporedno, a koliko realno ima blogova…
i zubarice, pliiz, moli Vas vaš redovni komentator :D ubacite neki plug-in da mogu da se prijavim na odgovore na moj komentar, da ne moram svako malo da radim f5
ili čitav plugin za komentare, poput intense debate ili naširoko popularnog disqus
Nisam imala takav slucaj i ne znam.
Uopsteno ne znam sta bih uradila na te hipoteticke situacije.
Otkud znam, zavisi od situacije, osobe…mada pazim sta pisem kada nekog spominjem. Smatram da nemam prava da nekoga atakujem jer ne znam razloge zbog kojih je neko nesto napisao…
O ludacima ne bih..
Sve, sve, Zelena, ali poslednja rečenica me odigla od zemlje :)))
Pa vodolije smo i treba da smo u vazduhu :)
Ne bih micao tekst, čak ni ako bi bio u krivu. Umjesto toga napisao bih novi tekst s pojašnjenjem i uzajamno bih linkao. Blog prikazuje evoluciju blogera i zato je važno da sadrži ono najbolje i najgore od nas.
Dobrodošli i hvala; ovo je stvarno za razmisliti :).
samo da kažem da mi se ovaj odgovor dopada skroz. tako nešto je rekao i Miloje, i mislim da je to srž svega: priznati “okej, nisam bila/bio u pravu” i ispraviti grešku
Ako mogu da sugerišem, pogledaj mu samo blog, nećeš požaliti :).
Ja sam sa svojim blogom napravio pauzu ali ako se pojavi velik broj onih kojima nešto u tekstu smeta, ne bježim od autocenzure i rado ću obrisati tekst. Isto tako, nikad neću pisati otvorenim jezikom mržnje niti ciljati tekstove ka mržnji nekog pojedinca ili grupacije, meni je kad pišem cilj da pišem nešto što je univerzalno i što ne podliježe negativnim kritikama. Ako bi se neko našao uvrijeđenim zbog nekog mog posta, i objasnio mi svoje razloge, rado bih obrisao tekst ili ga prepravio uz izvinjenje toj osobi – ili bih ovaj detalj izostavio ako ta osoba/e ne želi/e da se javno eksponira/ju.
Da, razumem; za mene je ključan momenat – direktan zahtev; znate na šta mislim – ima ljudi koji se osećaju prozvanim, napadnutim ili ugroženim, a da ja to ne znam ili ne vidim, jer ne čitam misli :).
Možda čak i ne znam da je taj neko pročitao tekst.
Hvala na poseti i komentaru :).
Ne. Ako sam već nešto pustila u javnost onda je to uradjeno promišljeno i sa razlogom i iza toga stojim, nema piši briši. Mogu da napišem followup post ili da ukoliko saznam neke nove činjenice- promeni se situacija dodam update na postojeći post. Medjutim u slučajevima kada je post napisan u afektu, na brzinu, bez mnogo razmišljanja o nekim posledicama i uticaju na osobe koje se pominju to je sasvim OK opcija.
Eh, evo i vas :).
Draga Nikolina, za mene je primer dobrog “upravljanja” situacija koju ste imali sa Milanom.
Moje privatno mišljenje jeste ono koje stoji tamo, da je vaš tekst za poštovati do svake jedne reči – ali uvek dođe do “žurke” (među posetiocima posebno), a vi ste to tako cool i na vreme prekinuli, da je bilo BAŠ… :).
Meni se dešavalo da na nečiju molbu izbrišem deo teksta.
Važno je da je osoba kulturna i da postoji razlog za brisanje koji mi nije bio poznat kada sam tekst pisao.
Ovi što kažu da dobro promisle i onda nema posle piši – briši, verovatno i ne sanjaju kakve su sve situacije moguće.
Doduše, zavisi kojim se temama bave.
Da, i zavisi ko je auditorijum; ja sam najviše problema imala sa kolegama, i sa tekstovima koji se tiču konkretno struke, i to POSEBNO ako su “neadekvatno” napisani – po mišljenju čitalaca, znači – normalnim rečnikom, vedro, bez latinskog i mnogo umotavanja.
To JESTE od mene zahtevalo mnogo pripreme, ali ne da nisam brisala, nego je još ispadalo da me citiraju posle :).
Treba im objasniti da se piše prema publici. Hiljadu puta sam radi dobre komunikacije upotrebio izraz “tužiti” umesto “podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave”.
Apsolutno; tada je trebalo otprilike šest meseci obuke da naučimo desetak kolega kako se piše za blog, vežbali smo jedni na drugima :). O profesijama kao što je vaša verujem da to može biti posebno teško :(.
Pokušavam da ignorišem tu reč “hejter”, mada po nekim svojim tekstovima i komentarima postajem svesna da se uklapam u taj profil. Lično, više sam sklona da se nazovem oštrim kritičarem bez dlake na jeziku koji ponekad pada u vatru i pod naletom emocija eliminiše autocenzuru i kočnice. Prema tome, sve sa tim navedenim osobinama, niko mi se nije obratio da povučem neki tekst ili deo teksta. Za prijatelje bih to uradila rutinski, oni mi jako puno znače, za sve ostale… zavisi ko i zbog čega. Najviše sam se pokajala u tekstu koji je šaljivo opisivao moj bivši komšiluk, gde sam svoje prve komšije i zaista drage ljude i prijatelje opisala kao “hercegovce čiji zvuci gusala i glasnog pevanja valja istrpeti” jer nisam nijednim gestom pokazala da ih vidim (izmedju ostalog) i tako. Znam da su pročitali tekst, u momentu kad sam postala svesna šta sam uradila, bukvalno sam pocrvenela i duboko se postidela. Sa druge strane, to što sam napisala je činjenica, a i bilo je već kasno, tako da nisam ništa promenila.
Oh, Romi :),
ovde je vrlo lako postati hejter, i daleko crnje od toga, samo ako vrlo direktno napišete šta mislite, ne dao Bog još da ste u pravu.
Meni se jednom desilo da se pokajem, jer ima mnogo tekstova o kolegama/koleginicama (neke je relativno lako prepoznati), i jedna koleginica je imala (na poslu) problem zbog toga, ali – ne samo da nije tražila da se skine post, nego je prkosno rekla da povećam font :).
Različiti su ljudi…
Ja bih obrisao samo ako me Eniac zamoli. :D
Naravno, Eniac treba samo da kaže (pošalje SMS, mail..), to među nama nikad nije bilo sporno.
Svakako savetujem da se ukloni komentar ili tekst kojim se krši nečije autorsko pravo ili dostojanstvo ili čini krivično delo na primer klevete, uvrede ili iznošenje ličnih i porodičnih prilika.
Ukoliko sami niste u stanju da odlučite, posavetujte se, ali nikako nemojte dozvoliti da o tome odlučuje Sud.
Da, to svakako.
Mislim da svi mi u većoj ili manjoj meri imamo taj problem, a posebno neko ko piše o struci konkretnije nego ja. Imala sam jednog kolegu koji je utužen 6 puta zbog (savršeno istinitih) tekstova u lokalnim novinama (u njegovom mestu), dok se nije neko dosetio Suda časti, kad su mu suspendovali licencu, onda se “smirio”….
Hvala što ste došli, Ptiki.
Više očiju daleko bolje vidi…
Divim se veštini autora jer je zaista pitanje majstorski postavljeno. Dobijaju se odgovori na (konkretno) pitanje, ali je paradoks u tome što na primer ako pitanje postavim u kontra smeru nemam odgovor. Naime, zašto je Eniac obrisao tvit?
Izgleda da “nikada ne bi obrisao” i “if – else” nisu jedine i preovlađujuće varijante.
Da li je to prozvana moralna kriza drugog screenshot-a ili pak čin kulturnog i vaspitanog momka ostaje na meni da odlučim.
Nenade,
hvala, ali ovo pitanje nije moja dilema za Eniaca, nego za drugog posetioca – iako sa iste teme, i tamo sam pitala slično.
A ovo ćeš morati da pitaš Eniaca :), jer sigurno je odmah video moj unfollow tvit koji je na slici. Moje mišljenje je da je on svakako (bazično) vaspitan momak, toliko koliko ga ja znam, a sve ovo drugo zna samo on.
Meni se ova tema jako dopada (fal’te me usta :), jer mnogo ljudi na jednom mestu zaista mudro razmišlja. Hvala :).
Bih. Ceo blog.
To sam već uradio jednom.
I uradiću opet ako je potrebno…
Na molbu drage osobe, osobe od poverenja, slično?
Jedanput sam skinuo tekst sa mog bloga koji je bio istinita ali i potresna prica iz mog okruzenja. Tekst se stajao svega nekoliko sati a vec je bio najcitaniji.
Uradio sam to zbog osoba koje se sigurno ne bi adekvatno snasle pod lupom javnosti ukoliko bi doslo do sire aktuelizacije te price…Zapravo, osobe o kojima sam pisao su zelele sve najbolje sebi i drugom, ali splet okolnosti te price ih svrstava u glavne negativce.
U pocetku nisam razmisljao o tome, napisao tekst u dahu i ostavio ga takvog. Kad sam ga procitao nakon nekoliko sati, shvatio sam sta sam uradio i da je sve vodilo u pravcu ovog sto sam iznad napisao.
Kako odgovoriti na ovo pitanje? Ukoliko tekst ulazi u neciju privatnost i intimu, a onaj o kome se pise objektivno NE MOZE da promeni to o cemu se pise, i to pisanje moze izazvati negativne posledice po nekog (pogorsanje zivotnih prilika, odbacivanje od okoline, i slicno) onda tekst ne bih objavio, ili bih ga skinuo sa bloga ukoliko je vec postavljen.
Naravno, ako se pise o nekoj zloupotrebi, korupciji, akciji koja ce napraviti nekom stetu, nameri koja bi proizvela sire negativne posledice, onda bih taj tekst postavio na prvu stranu i dugo ga ne bih micao.
Dragi Fadile,
vi vidite da mnogi od nas imaju taj problem, bili u određenoj profesiji ili ne; rekla bih da nije od posebnog značaja da li je neko psiholog, stomatolog, advokat (mislim da je Ptiki advokat), ili kao Romi – bloger koji piše o korupciji – mi svi uvek tu imamo jako mnogo dilema.
I ličnih – jer pišemo o nečemu što nas lično pogađa, ili smatramo velikim problemom; i stručnih – jer često moramo da stojimo iza toga što piše; i društvenih – moramo da imamo na umu posledice po neku osobu i/ili društvo (i sebe), i sve drugo što čoveku može pasti na pamet.
A život je nepredvidiv – juče kolega @dr_Vodolija i ja razmenismo par očajnih tvitova na ovakvu temu.
On je imao mladu pacijentkinju koju je otac prebio (ranije), a ona mu sada došla sa stomatološkom posledicama, a ja mu rekoh za par maloletnih pacijentkinja koje su (na moj očaj) prvo meni rekle da su u drugom stanju.
Nas dvoje niti smo kompetentni, niti Bog zna šta možemo, a kako znate – kao i u svakoj sličnoj profesiji – to je samo mali deo svakodnevnih događanja…
U ovakvim okolnostima ja pokušavam da napišem tekst nekako da se ne može videti šta je, “prepakujem”ga da ne liči nimalo na ono što jeste – a da dovoljno dobro opisuje problem da posetioci mogu da imaju predstavu, gledam nekako da sve postavim na širu osnovu, “na zajednički imenitelj”…. I opet mislim 101 put kako će biti.
Jer ima i vrlo dobronamernih, čak i sasvim stručnih tekstova koji mogu lično da pogode ljude – vi znate bolje nego ja kako to ide.
Juče videh jedan (po meni) vrlo korektan tekst, ali sa malko trapavim naslovom: Sve ide iz glave, koji je odmah izazvao reakciju par majki koje su smatrale da je neprimeren i još koje-šta…
Hvala što ste došli i sve najbolje :).
Jok, samo napred Zubarice. :)
Je l’ to zvaničan #apruv? :))
Imam samo jedan tekst koji se odnosi na konkretnu osobu – čak je postavljena i slika. („Među javom i međ’ snom“ http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/p-medu-javom-i-med-snom/169647.html ) Da je bilo ko napisao da je to neumesno (ne samo osoba o kojoj je reč!), smesta bih ga izbrisao!
U svim tekstovima pokušavam da opisujem samo i isključivo događaje. Aktere ostavljam neprepoznatljivim – ako treba i unošenjem nekih netačnih podataka. Ukoliko bi se neko zaista prepoznao svakako bih, u dogovoru sa tom osobom, izmenio tekst i napisao izvinjenje ako je potrebno, ili bih obrisao sve.
Još jednom hvala, drago mi je da vas opet vidim :).