Odgovoreno nam je
U tekstu o ponašanju na Twitter-u i Facebook-u, napisah šta napisah.
Ukratko:
Jedan bloger napiše tekst o tome kako opaža pogoršanje “slike” na tviteru u poslednje vreme; pokaže primer jednog tviteraša i blogera…
…I – zapita se o čemu je sve reč, šta može da se učini da se to promeni, i da li konkretan bloger (koji ima online uticaja) – može per se da doprinese jednoj boljoj, kvalitetnijoj komunikaciji – i koliko svi koji su online mogu tome da dodaju.
Vrlo brzo postaje jasno da je startna greška krupna, JER – TO JE ENIAC.
On je mnogo učinio, on je harizmatičan, dobar čovek, veći od svih itd. – sve što već piše.
Onda dalje sve ide lančano: ljudi se dele, svađaju, i ja dobijam sve i svašta, pozivaju u pomoć jedni druge, prozivaju i unfollow jedni druge…
Lavina spama, zaustavljenih komentara o svima nama, cirkus.
Kad se podvuče crta – i Eniac, ničim izazvano, i ja dobismo odgovor na (njegovo!) pitanje:
KO ĆE DA SE BORI PROTIV AKTUELNE MORALNE KRIZE, koja je samo advokat one iz devedesetih?
Moje mišljenje o svemu najbolje odslikava jedan (potpuno nevezan) tvit @Skljuc:
To je moja slika – mnogi su videli ono što su hteli da vide, selektivno, i tumačili to na različite načine.
Ništa neobično.
A ima još jedna gora stvar…
Cela “zabava” je doprinela tome da jedna prava dama, žena od formata, koja je (po meni) više nego sjajan čovek i profesionalac – sada u određenoj dilemi – a i povodom ove naše male zajedničke priče.
Njen tekst na tu temu je ovde, ja ga pročitah desetak puta.
S moje strane, mogu da kažem otprilike ovo…
Dragi posetioci, sve što ste mi pojasnili, pažljivo iščitala više puta, promislila dobro, i hvala još jednom.
Da li će još neko, posle ovih reči Skljuc promisliti, to je samo njegova lična stvar.
Da sam ja na mestu profesionalca na kojem je ona, sigurno bih deset puta razmislila o tome da li da ostanem ili ne – sudeći po slici koja je viđena.
Čast i poštovanje izuzecima.
Draga Snežana,
koliko je do mene, ja se iskreno izvinjavam.
Vi ste izuzetno pametna žena, i znam da ste videli kuda vodim priču, kao i mnogi drugi (čak sam u jednom komentaru to i rekla :).
Na žalost, iako ispadosmo fotogenični (da ne bude dileme – odnosi se i na mene), cela slika je zapravo…
Živopisna.
Meni bi bilo jako žao da odete, ali vi svakako bolje znate kuda vaš Put dalje vodi.
Zahvaljujem se još jednom svim posetiocima koji su uzeli učešće u ovoj maloj priči, jer drugo i nije – samo još jedna mala priča o tome kako sneg ne pada da pokrije breg…
I kako ništa nije crno, belo, i ni crno ni belo.
P.S.
Ovo je, inače, poznat način za izvršenje “blogerskog samoubistva”, ali – Bože moj.
Obećanje je obećanje.
Draga Zubarice,
Polaskana sam, i “razsentimentalisana” ovim postom, u meri, da mi ponestaje reči.
Mislim da smo obe sve rekle, i da se nema više šta dodati.
Izuzev, naravno, spominjanja “blogerskog samoubistva”, što nikako ne stoji.
Iskreno, kada bih vodila ovakvu vrstu bloga, najviše bih volela polemičke komentare.
Princip: Ja tebi: Vojvodo, ti meni: Serdaru.. nema dugoročnog efekta. Ne vodi oštrenju pera, a još manje uma.
Na kraju cele “novele” – O Tw, Fb… mislim da smo svi izveli podosta zaključaka. I to veoma korisnih.
Što se tiče mog- pomenutog” long tvita”, želim samo da preciziram.
Ne, neću napustiti Tviter, pre svega zbog mnogo vas, koje volim. Ostaću, ali sa manjim intenzitetom i višim nivoom profesionalnih i edukativnih linkova. Kao i neizostavnih zanimljivosti #malestvari.
Ponekad ću, kao i sve “devojčice” ( :*) pred spavanje svratiti “na pićence” u #trecasmena. A tamo zna se. Skinu se visoke štikle i obuju patike.
Može i bos. Ali go- nikako :))))
Draga Snežana,
to je moje iskreno mišljenje o vama, dopalo vam se ili ne :).
I još nešto: kao i mnogi ljudi od vaše struke, smem da tvrdim da vi znate daleko više nego što pokazujete – jer ja po staroj navici registrujem i poneku referencu, i ponešto vrlo ozbiljno što se provuče u konvencionalnom govoru, vidi se :).
Na žalost, ja ne mogu (više) da vodim “polemički” blog, jer sam to radila godinama, davno :). Vi znate i sami: ako zaigrate igru ove vrste, čeka vas solidno nespavanje :), jer se – kako rekoh – igra kao šah…
Evo sad ide jedna mala priča za vas, da možemo ko svet da se ispričamo o ozbiljnim problemima :). O Cipelama :).
Hvala Vam na našoj, ženskoj, “životnoj” pričici o Cipelama. Baš mi je prijala-opustila:)
Nego, osvrnula bih se na Vašu konstataciju – kompliment, o mojoj stručnosti koju ne pokazujem, a koju i drugi primećuju.
To je bi mogla biti posebna tema za jedan Okrugli sto.
Ne o meni, već o pojavi, da postoje ljudi koji ne vide svrhu da se javnosti prikažu u svom profesionalnom ruhu. A, mislim da nas ima dosta takvih.
Kome, i za “čije babe zdravlje” se prikazivati?
Ko o tome zna, on zna. I na kraju, na tome počinje i završava ta vrsta percepcije.
Da ne budem lažno neskromna, mislim da o odnosima s javnošću dosta znam. Tu oblast neizmerno volim, pa zato pratim, čitam, pohađam kurseve, seminare,… u meri koliko mi finansijske mogućnosti dopuštaju.
Nažalost, došlo je takvo vreme da nikome, osim ako je u pitanju neki partnerski odnos, ne treba čovek ovog nivoa znanja, a sa ovoliko godina života. Razlozi su jasni.
Ali, ako imaš energiju, volju, ideju, …postoji način da to svoje kapitalisano znanje i iskustvo iskorisiš i samostalno primeniš. Mislim da sve to imam.
Vreme će pokazati da li sam samo mislila … ili je to činjenično stanje :)
Još jednom, hvala na postu. Fejvovala sam Vaš tvit sa ovim linkom, da bih ga u nekim budućim trenucima “umora” pročitala, a potom dignute glave nastavila dalje :)
:))
Nema na čemu, zaista.
Ja sam rekla 1001 put – kod nas, nema potrebe da neko ide okolo i viče ‘ja sam veliki i pametan’, sve se zna.
Ili se pokaže vrlo brzo…
Sve najbolje :).