Twitter, Facebook i brend
Nemam pojma šta ide nagore.
Samo vidim da je moderno da se piše o tome :D.
Šalu na stranu – iako imam više FB stranica, nisam ih maltene ni otvarala do pre nekoliko meseci, a i tada samo na pola minute.
Niti sam u nekim posebnim interakcijama s nekim, niti znam šta posebno, osim baš to malko prijatelja koje i inače, offline, znam po 20 i više godina – dakle, ne mogu da kažem da znam šta je FB, osim što obično kažem da je za mene paralela sedenja na hoklici pred kućom :).
Međutim, da se ne lažemo – ako Nikolina, kao ozbiljan i vrlo pametan čovek kojem je to profesija – kaže da se nešto događa, onda je vrlo mudro otvoriti oči.
Onda još kad pročitah kako Večni napisa da je i Twitter kvarljiva roba, Kako Skaut napisa o tviterašima nekim, videh da je došlo do JESTE :).
Ja primećujem dve stvari:
1. Pojavljuju se ljudi kakvih doskora nije bilo (toliko).
Nacisti, klerofašisti, monarhisti, Bog-sveti-zna… Ili – “samo” agresivni, neotesani, nevaspitani likovi koji napadaju na prvu loptu.
Ili kreću da agituju nešto na prvu loptu.
2. Kvare se ljudi koji su već duže prisutni na Tviteru.
Ovo mi je posebno zanimljivo – jednostavno zbog toga što ja imam teoriju da je to isto kao i u realu.
Mislim – odrasli ljudi ne postaju preko noći drski, nevaspitani, karijeristi, fašisti, iskompleksirani, vulgarni..
ONI SU I PRE BILI TAKVI.
Nema sile koja će mene od sinoć do danas naterati da pišem erotske memoare, da ne pokušam da pomognem ako me ko zamoli (i ako ne), da iznenada “prevrnem” narav, način, bilo šta.
Sad ću da zanemarim to što ste me svi onoliko opominjali i opominjete me još uvek da se ne obraćam sa VI :). Evo, trudim se, stvarno :).
Naravno i normalno – svako od nas ima svoje followere.
Kakva ste osoba, kako komunicirate, kako se ponašate na TL – takvi ljudi vas i prate.
Pretežno :).
A sad vi meni objasnite sledeće:
Šta očekuje od nekog ko izjavi ovako šta?
I pre toga je išlo nekoliko tvitova ove vrste, ali sam snimila samo ovaj, jer mislim da je vredan pažnje – inače su svi obrisani, ne vredi da tražite.
Mislim da je ovo značajan primer – jer Eniac je BREND.
On ima preko 4.000 followera, dakle – ovo je videlo MNOGO ljudi.
I – ako ćemo korak dalje: Peđa jednom ovde reče sledeće:
“…kad ljudi steknu uvid u tvoje stavove i način razmišljanja, oni nešto očekuju od tebe.
Ko ima definisan stav, ko ima izgrađeno mišljenje u vezi određenih stvari i pojava, ljudi od njega očekuju određenu reakciju.
A brendovi su poznati po tome što ispunjavaju očekivanja. :)
Po tome se razlikuju od običnih proizvoda ili usluga.
Ili ljudi. ;)”
Pazite, da se odmah razumemo – mene, verujte, apsolutno nije briga šta će ko misliti o bilo kome, svi smo online i svi imaju neki imidž.
Ono što mene ovde zanima je – ono što se danas zove “društvena odgovornost”.
Poznato je da sam ja od onih ludaka koji smatraju da je BITNO “širiti dobre osobine” i slično tome – online ili offline, nebitno.
I da je bitno – u ovom ludom svetu, gde više nema ničeg normalnog, na čega sam navikla, biti “pozitivan primer”.
Posebno sam uverena da pozitivni primeri moraju biti ljudi koji su – na ma koji način – “influenseri”; bilo da su “internet poslenici”, političari, “mali miševi”…
Ili, da citiram jednog omiljenog influensera:
Ili: KO ĆE DA SE BORI PROTIV AKTUELNE MORALNE KRIZE, koja je samo advokat one iz devedesetih?
Brendovi sa skoro 5.000 followera?
Tviteraši sa 20 ili 120 followera?
Mole se pametniji da više ne popuštaju, situacija postaje nepodnošljiva.
Prebrojmo se….
Pitanje je koliko je neki “Brendon” ili “Brenda” svestan svog širedruštvenog uticaja. Ako i jeste, nigde niije propisano da svi imaju isti stepen samoodgovornosti i da su neprestano koncentrisani na nju. Sudite prema sebi. Ne govorim o primeru iz Vašeg teksta, već generalno. Recimo moja malenkost kad nešto “tvituje” u, po mojoj proceni, slobodnijoj formi, tek posle nekog vremena, ponekad, shvati da će to izaći i na jednom blogu koji čita dosta ljudi. Još je jedan naš veliki pisac rekao: “Kad bi ljudi znali koliko malo pameti vlada svijetom, na mjestu bi pomrli od straha”.
Jasmine,
prvo, molim vas da razumete da ja imam žestoku profesionalnu deformaciju :), i još 1001 ograničenje – i godina, i drugačijeg načina razmišljanja i svega.
Ukratko, kako rekoh, ja sam od onih ludaka koji misle da vredi i da ima smisla da svako od nas – pojedinaca (stomatologa, tviteraša, političara, Boga oca… ) ponovo i nanovo priča ljudima “kako se peru zubi” ili šta slično, i nek’ se primi samo na jednog – mi idemo nabolje.
Smatram da je Eniac jako dobar čovek, dobar kao dobar dan, i vrlo pametan :).
Međutim – ako u svom profilu ima to što ima, onda je to – TO.
Ili, ako ćemo drugačije: ako ja na svom profilu (ili u podnaslovu bloga :) imam to što piše – to je to.
Ja uopšte ne mislim da je za ikakvu osudu nekom lično postaviti ovakvo pitanje – ali postaviti pitanje SVIM ljudima koji te prate – to je već druga priča.
Najiskrenije, uverena sam da je Eniac popio pa mu se omaklo (više puta, doduše :), jer ja inače nisam #trecasmena pa ne znam, ali – uopšteno gledano – BE THE CHANGE you want to see.
Pozdrav i hvala što ste rekli :). Znači mi :).
Rado citana Zubarice,
imam nalog i na fb i na twiteru i koristim ih svakodnevno,potpuno amaterski.Zelim da tako i ostane, to za mene relaksirajuca aktivnost.Ne shvatam nista ozbiljno i pocnem da citam sve, a zavrsim do kraja samo on sto mi odrzi paznju i interesovanje.Prikljucila sam se “ovom svetu” iz radoznalosti,ali sam vrlo brzo shvatila da su i tu odnosi strukturirani hijerarhijski horizontalno i vertikalno i to vrlo strogo,sto je za mene bilo razocaravajuce saznanje.Primetila sam da i na tim mestima kao i u stvarnom zivotu postoje “poglavice” i sledbenici,da svako ima svoje stabilno “glasacko telo”.Da ne bi ispala “glupa u drustvu” pocela sam da citam malo “okolo” koja su “pravila ponasanja” i resila da se ni jednog ne pridrzavam jer su dosadna a vidim da i ono koji ih pisu ne postuju ih.Ne zelim da idem u skolu za fb i twiter,ne zelim da imam 5000 prijatelja,ne zelim da twitujem 100 twitova dnevno,jer niko nije toliko pametan da neprekidno ima sta da kaze.Da li je nedozvoljeno da neko i na ovim mestima zeli da ostane jednostavno “korisnik”?Jer ako svi budemo zeleli da nas prate i citaju, ko ce to da cini?
“Recept’ za drustvenu odgovornost i pozitivan primer tesko je napisati vec i strucnjacima za ove oblasti,jer i ono su samo ljudi a i “bolesti” je sve vise.
Draga Tanja,
iskreno rečeno – ne znam :).
Mislim, da li je nekom od nas dozvoljeno da bude “samo korisnik”, nije baš da sam mislila o tome :).
Moje mišljenje je ono koje rekoh – da ljudi koji ŽELE da unaprede bilo šta, treba da imaju “nijansu” različit stav od prvog tvita. Ako ne žele – onda nije od značaja :).
Zato sam stavila i drugi tvit – koji je, po meni – lucidan, jasan, inteligentan, i pokazuje pravi stav.
A za ostatak komentara… Isto je :).
Hvala :).
Sukob generacija, o tome pricamo…
Novim generacijama ne smeta kad Nebojsa izbaci poneku psovku, niti kad neko povileni tokom utakmice pa na twitteru ili fb-u opsuje sudiji sve i svja. Ali sam primetio da nekim ranijim generacijama smeta.
I sad, ko je tu u pravu i ko kome treba da se prilagodi?
Nema to veze sa drustvenom odgovornoscu. Djindjica svi volimo iako je i on morao da ponekad isprlja ruke. Zasto? Jer je uglavnom radio stvari koje nam odgovaraju i trebaju.
Ne vidim zasto bismo sad prozivali Nebojsu zbog par psovki, kad je on u 99% vremena onaj dobar covek koji inspirise, pokrece drustvene akcije itd… Iskulirajte tih par tvitova, ako vam stvarno toliko smetaju…
Poz,
Nikola
Oh, varate se, Pivo :).
Mene što se tiče, u pravu ste – ali što se tiče “novih generacija” itekako ima mnogo ljudi koji misle kao ja – pitajte na tviteru, ja ću vas podržati :).
A ako se nismo dobro razumeli, da ponovim za ne daj Bože: slučajno je ovo Eniac, mogao je biti bilo ko drugi.
Ako mislite da JA “blatim” njegov “lik i delo”, onda stvarno imamo kratak spoj :). I – ako smem da sugerišem – pređite sa “ličnog” na “porodično” :).
A ako ćemo do kraja fer – mislim da ja posle Peđe nemam realno šta da dodam :).
Moj stav je da online ne treba pričati ništa što se ne bi reklo i offline. Drugim rečima, ono što ti ne bih rekao u lice, neću ti reći ni “u avatar”. Pogotovo što se na društvenim mrežama malo toga kaže 1-na-1, pa nečije mišljenje vidi i onaj kome je namenjeno ali i par hiljada drugih. To, po meni, nameće još oštrije kriterijume za filtriranje izrečenog.
Na sve to, smatram da treba imati u vidu i nekakvu “društvenu odgovornost” (koju si pominjala) – kad te prati puno ljudi, kad postaneš nekakav brend (hteo ti to ili ne), onda te ljudi (malo) drugačije gledaju. S jedne strane, oni očekuju od tebe određeni način komunikacije, jer te zbog toga i prate, ali s druge strane, mnogi pratioci to postaju iz radoznalosti, jer su čuli da je neko “kul” lik, da od njega može svašta interesantno i pametno da se čuje, pa kad vide određene izjave misle da je i to “kul” i da to tako treba da bi se postao praćen i poznat. Određena vrsta “slave” nosi sa sobom to breme i u offline i u online svetu – mnogi gledaju u tebe i kopiraju to što radiš. To je odgovornost koju “influenseri” imaju, hteli to ili ne, i koje često nisu ni svesni.
Konkretno Eniac nije hejter i nije čovek koji svoj imidž gradi na takvim izjavama. Naprotiv, meni je mnogo prepoznatljiviji po izjavama iz drugog “citata”. Međutim, nije jedini koji ponekad tvitne u nekoj svojoj “žutoj minuti” – i starijima i iskusnijima od njega se to, nažalost, događa. Ljudi ponekad zaborave osnovne osobine društvenih mreža – svaka reč se prenosi užasno brzo i svaka je na netu zapamćena, na ovaj ili onaj način. Eto, na primer, kažeš za neke njegove tvitove da “su svi obrisani, ne vredi da tražite”, ali se mogu naći ovde, na tvom blogu. Kao što rekoh, Internet sve pamti, ovako ili onako – ako se nešto i zaboravi “u binarnom kodu”, nađe se uvek neko ko će to zapamtiti. I zabeležiti. Kao ti sad ovde. ;)
Jeste, Peđa, ‘net je đavo.
Ja nedavno nađoh jedan svoj tekst iz – 1999. Raj na zemlji :).
I ne samo da Eniac ispade prase (izvini, Eniac :), nego i ja ispadoh rospija – ali Bože moj, ionako mi piše u profilu :).
Ja zaista mislim da se počinje od malih stvari, i malih dobrih primera – a da se ne lažemo, Eniac je smislio I URADIO 1001 dobru #malustvar.
Samo još da udari glanc na ponešto…:).
EDIT: Sad se smejem gledajući kako smo počeli u boldovima da razgovaramo :))).
Jel to zato sto sam debeo? :D
Ne, ja nemam pojma jesi li debeo ili ne :). Meni si (skoro pa) najlepši :).
Prase kažem od milošte kad se neko “umusavi”, bez loše namere :))).
Dobar dan koleginice :) ,
Ponasanje ljudi na internetu je zanimljiva pojava. Ocigledno je da neki nisu svesni jacine reci na internetu. Informacija brzog i obimnog dometa, bilo da je rec o izjavi , blogu ,vestima.Uz to jos i zabelezena, tako da je proslo vreme “prepricavanja” , uvek se moze pogledati unazad(sem brisanja-sto je ocigledno i pocelo).
Vecina misli da na internetu moze da kaze sta hoce i kako hoce, da moze bez problema da se folira i predstavlja sebe u “zeljenom” izdanju, ne shvatajuci da se vrlo lako otkriva bas ono sto zeli da se prikrije. Izmedju ostalog ,internet pojacava hedonisticku i narcisticku crtu u ljudima. Samim tim dolazi do toga da se ljudi osile i izgube kontrolu nad svojim reakcijama, misleci “övde sve moze”.
Konfuzija izmedju ne realnog i realnog.
Komunikacija i na inernetu i u realnom zivotu zavisi od nas samih. Umesto da se dopisujemo i pijemo kafu na Fb-u Twitter-u , bilo bi pametnije da se nadjemo i porazgovaramo gledajuci jedno drugo u oci i slusajuci intonacije glasova. Znam da ne postoji uvek mogucnost( i sama sam daleko od mnogih prijatelja …), ali je ipak treba kreirati. Ne dostaje i konverzacija oko bilo koje teme: ostavi se kratak komentar, like ili RT i sta posle.Koliko se od procitanog zaista izdiskutuje? Diskusijom i razmenom misljenja se dolazi do novih ideja i resenja.
Izmedju ostalog recnik/zargon je bar meni ,isto bitan; citani blogovi ipak promovisu i nacin komunikacije koji se brzo prihvata i primenjuje.
Kao sto je i ovde pomenuto-”Ono što mene ovde zanima je – ono što se danas zove “društvena odgovornost”.” Da li smo u stanju da shvatimo i da preuzmemo tu odgovornost?
Pozdrav Jelena
Dobar dan i vama :).
Znate kako – svi mi imamo svoje mane.
Da krenem od sebe – odakle mi 30.000 tvitova? Od četovanja :).
Ja pokušavam da smanjim tu “belu buku”, koja sigurno smeta mojim followerima, ali me neprekidno pitaju nešto :).
S druge strane – sa npr. Varagićem to niko ni ne pokušava, ne zato što je drven ili nekomunikativan :), nego jednostavno ima “drugačiju personu”, njemu je internet posao, on drugačije komunicira i to je to, i ljudi se ravnaju prema tome i gotovo.
No, da se ne lažemo – svi imamo i svoje uzore, stručne ili bilo kakve, u realu i ovde. Nije svejedno…:).
Eniac JESTE omiljen. Ima i zašto :). I zato i napisah to što jesam…
Jer pitanje možemo i drugačije da postavimo:
Da li omiljen čovek, pametan i dobar, koji je mnogo činio za online zajednicu, i POSAO MU JE INTERNET, može samo tako da pusti niz ovakvih tvitova i da to bude simpatično? :)
Naravno da moze, ali i u tekstu stoji da to nije njegov uobicajeni nacin komunikacije.
Moja konstatacija: ” Samim tim dolazi do toga da se ljudi osile i izgube kontrolu nad svojim reakcijama, misleci “övde sve moze”.” se odnosi na one kojima je psovka postapalica i vise nego redovno je koriste, kao nedostatak reci.
“smatraju da je BITNO “širiti dobre osobine” i slično tome – online ili offline, nebitno.” po ovoj izjavi se ocigledno slazemo u pristupu i gledanju na stvari :)
Jelena
Ma jok, uopste ga niste oblatili :)
I mislim da, ako je on Vama vec Ok takav kakav je, ne morate da brinete o novim generacijama, snaci ce se oni…
Ili mu prigovorite 1 na 1, ne morate da 99.9% dobrih stvari pokusavate da omalovazite zbog par psovki (koje smetaju samo odredjenom broju ljudi). Pa ako usvoji kritiku, usvojio je… Ovako ste Vi drustveno-neodgovorni.
Nikola,
malko brkate stvari – Eniacov tvit nije MOJ, nego ENIACOV.
Nemojte mi menjati teze :).
Nego, da vas pitam ono od malopre, c/p:
Da li omiljen čovek, pametan i dobar, koji je mnogo činio za online zajednicu, i POSAO MU JE INTERNET, može samo tako da pusti niz ovakvih tvitova i da to bude simpatično? :)
Kao svaki magarac, odgovoriću ja bez pitanja: meni jeste simpatično, jer se uklapa u sliku koju sam ja stvorio sebi o Eniacu.
Pitanje koje je postavio u citiranom tvitu je bilo retoričko i, koliko ja znam Eniaca, više ga je postavio sebi nego svojim followerima. :)
WORD :D
Obojici: vi ste fenomenalni :))))
Meni je drago da vidim ovakvu kritiku (iako uopšte nisam saglasan u konkretnom pimeru), previše je ulizica i onih koji prećutkuju stvari koje im smetaju na internetu.
Svakako pozitivna ocena tekstu (sa kojim, da ponovim, nisam saglasan).
Zubarica i Eniac su mi i inače među najgotivnijim likovima na srpskom netu. :)
Dog,
hvala :).
Ako smem da budem slobodna da kažem – a što se ne krene po pravima, ako se zna ko su?
Ko gubi, ko dobija, u takvom obrtu?
Pa ovako. Ovo što budem sada rekao jeste i neki moj lični manifest o Twitteru koji poklanjam samo vama, i ako bi nekad možda smatrao da je dostojan i blog posta. Neću ga tamo pisati, neka dođu ovde i vide i svetlost i mrak, verujem da će tek tada moći da shvate celu priču.
Nisam došao na Twitter da bih bio popularan, uticajan, jak, veliki, štagod. Došao sam jako rano, i to što su me neki ljudi zapratili je više posledica te činjenice nego što sam toliko ingeniozan. Dobar deo toga su i mrtvi profili, broj ljudi koji mene zaista prati je vrlo diskutabilan. Vreme u kome sam došao na Twitter, i nekoliko godina kasnije bila je to zaista jedna sjajna progresivna zajednica, spremna na akciju, zezanje, prijatna i za upoznati uživo. A onda su stvari počele da se menjaju. Twitter je došao na televizije, među poznate i oni divni ljudi u koje si se do sada kleo otišli su na neku drugu stranu praćeni novim vrednostima. Počele su da se imenuju zvezde, pokretači promena, da se svakodnevno broje followeri i upoređuju veličine (klouta). I sve to u vremenu kad smo i dalje sitni i ništavni, samo ohrabreni krilima privremenog publiciteta. Od servisa koji sam shvatao kao utočište nade dobili smo servis prepun jaznamnajbolje likova, zid samoreklamerstva i platformu za sve one koji broje gore-spomenute parametre. Uz sve to, počele su da se moje reči kao nekoga ko je nazvan nečim što ne želi da bude, stavljaju u fokus, analizira se svaki izraz i traži drugi smisao i ako je neko samo hteo da se zeza. Pogotovu noću, kada veći deo ozloglašenih spava, pa mogu slobodno da se opustim i podsetim twittera kakav je nekad bio. Oslobođen pritisaka, novca i svega što ima veze sa istim. Ispunjen zabavom, spontanošću i internim šalama koje mali broj onih koje spavaju razume. I bolje je dok je tako, jer je to naš Twitter, i baš mogućnost da ga pravite onakvim kakav vam odgovara, oslobođeni pritisaka ličnog poznanstva, čini ovaj servis tako savršenim.
Za kraj, priznaću i još jednu stvar. Namerno sam ovo radio, znajući da će se javiti neki dežurni Toma i alarmirati svet o tome kako nešto nije u redu sa mnom. Sa besmislom sam nastavljao sve dalje i dalje da vidim koji je prag vaše tolerancije. U kom trenutku sam zaista preterao da će se neko setiti da me javno opljuje i kaže kako nije u redu neko kao ja da kaže nešto poput onog sa skrinšota koje je pojela noć. Jer sam zaboga nešto što nisam tražio, i jer zaboga kao takav ne smem to da kažem. I ako je subota, i ako je noć. Odgovornost se živi i dok spavate. A ćutanje je lek za sve. Osim što će većina vas ćutati i kad ne bi to smela da radi, i većina vas neće preuzeti odgovornost kada je to najpotrebnije. A pitali ste se odakle kriza morala, i pitali ste se zašto nam je ovoliko sranje. Ne, to sigurno nije zato što je jedan twitteraš subotom u 3 ujutru napisao reč koju svakodnevno izgovarate…
Eniac,
prvo, hvala što si se javio :).
Drugo, ja već rekoh šta mislim o tebi generalno, i stojim iza toga.
Treće – veruj da mene grdno zabavlja igranje igara, ali ne mislim da je to rešenje za sve što si naveo.
Ti si “internet poslenik”, u tom svetu si daleko upućeniji nego ja.
Ako zaista znaš i misliš (u šta ne sumnjam) da je tako kako jeste, kako si opisao – misliš li da je ovaj niz tvitova bio pravi način da se “prizove” i identifikuje “dežurni dušebrižnik”, “laskator”, kojekakav prodavac magle ili šta si već opisao?
I da se doprinese rešenju opisanih nevolja?
Ili, drugačije rečeno – kako bi se na drugačiji način mogao rešiti problem (problemi) koje opisuješ?
Inače, IMHO, stvarno mislim da si preskroman (i bio i ostao :) po pitanju onoga koliki tvoj uticaj realno jeste :).
Bravo. Pogotovo za poslednju rechenicu.
Nisam uspeo da procitam svu ovu tvoju pisaniju a nisam to dokucio ni iz Zubaricinog teksta pa mi molim te u kratkim crtama odgovori ima li ili nema seksa medju tvojim followerima i zasto?
Miloje!
Jesam vam i prošli put lepo rekla – posao na DM? :D
Ne menjam teze, nego Vam govorim da radite ono protiv cega se borite.
I da, moze to da uradi i bude simpaticno. Takav je imidz izgradio, takvog ga znamo. Da Varagic opsuje, to bi bilo cudno. Da Eniac napravi listu influensera, to bi bilo cudno i neprimereno jer svi znamo da to mrzi. Kad Vi pisete o odgovornosti i pritom zrtvujete jagnje, isto nije ok.
I kao neko kome ne da ne smeta takva komunikacija, nego mi je cak i osvezenje na “politicki korektnom” tl-u, morao sam da reagujem pre nego ga osudite po zakonima iz proslog veka ;)
Aha, razumela – nadam se da ne smeta što sam “omastila” deo vašeg teksta, meni deluje kao vrlo bitno.
Hvala na strpljenju :).
Ja baš ni sa tobom nisam saglasan, ne vidim ovde nikakvo žrtveno jagnje.
Zubarica je pisala o pojavi koja joj smeta i to potkrepila primerom.
Kamo sreće da je više dobronamernih kritika i to baš ovako, krajnje otvorenih.
Činjenica je da je Eniac lik koji je prostro sebe na izvolte preko TL-a, postao je, što bi se reklo, javna ličnost za nas koji se ovuda svakodnevno muvamo, a javne ličnosti moraju da prihvate da se o njima piše. Ovaj tekst ne sadrži nikakvu uvredu na Eniacov račun, već samo kritiku i meni je sjajno da se takav tekst pojavio.
Muka mi je više od hvaljenja ovog ili onog, sve neki “predobri” , “prepametni” i “prelepi”…
RainDog,
znate kako se kaže – istina je uvek na sredini.
Nevolja je što nikako ne uspevamo da se iščupamo na viši nivo – valjda svi moramo prvo da se izvređamo, da definišemo šta ko o kome LIČNO misli, pa da tek ko zna kad i gde pređemo na “opšte”.
Posle svega što ste mi svi rekli, više je nego očigledan preovlađujući stav da je pogrešna osoba uzeta za primer – kritika primljena K znanju.
Međutim, i dalje nam ostaje Beli Slon – sav onaj tekst PRE Eniacovog tvita, o nekoj situaciji koja zavisi od svih nas, od svakog od nas…
Ili, možda, ne?
Da se i dalje “na lično” prozivamo…? :(
@zubarica Ceo Vas post o @eniac je pisan iz dosade, potrebe da se nesto kaze bez dubljeg razmisljanja. Koriscenje termina “drustvena odgovornost” je toliko glupo, nepovezano i besmisleno da se dobija nista vise nego eticki elitizam zasnovan na nepoznavanju coveka o kome pisete i slobdi kreativnog izraza. Ukratko, post je gomila gluposti.
Jos krace, internetu je potreban orginalan ili bar kreativan sadrzaj, ne misljenja ljudi. Zato ne citam licne blogove ni onih koji mogu da naprave smislenu strukturu price.
Takodje, Vasi smajliji na svaki odgovor i ubijanje sagovornika finocom je nesto najmorbidnije sto postoji u zdravoj komunikaciji. Diskvalifikujete sami sebe iz teme ne zbog nepoznavanja materije o kojoj pisete (coveka u ovom slucaju) vec zbog toga sto koristite manir koji je jednak nevaspitanju i ruznoj reci kao takvoj.
Petre,
molim vas, stvarno vas molim – pokušajte da sagledate širu sliku, pa – unapred. Kao kad igrate šah: ja kažem ovo, vi ono, Eniac ono, ja mu odgovorim… i polako idemo ka?
EDIT: To je samo kad ne shvatam lično to što mi se kaže. Kasno videh drugi odgovor…
Polako idemo ka Vasem nepoznavanju komunikologije i uticaju njene ispravnosti na mentalno zdravlje nacije. Mentalnom zdravlju nacije, recimo Americke, vise je pomogao Leri Flint nego bilo ko. Zatupanje opstih stvari, pojava i teznji govori o praznom coveku. Papagaju.
Vi ste konformista kulture koja nema veze sa sustinom onoga sto mozda zelite.
U pravu ste, dobila sam samo 9 iz predmeta veština komuniciranja; na žalost, mi ne da se slabo znamo – nego se nimalo ne poznajemo. Imamo samo slike jedni o drugima – ili ni toliko.
Nego da vas pitam nešto – ako želite da mi kažete: pretpostavljam da vi imate sasvim drugi način razmišljanja od onog koji meni pripisujete.
Ako je tako, bilo bi prilično logično da u ovom svetu imate sa okolinom različite probleme zbog toga, jer bih rekla da je oduvek bilo tako sa nekonformistima koji misle svojom glavom i imaju ličnost dostojnu poštovanja.
Ispravite me ako grešim.
Ako je to tako – onda bi ispalo da ja, kao praznoglavi, dokoni konformista – daleko bolje prolazim, tj. imam daleko manje problema sa životom i okolinom nego što bi bilo da imam drugačiji stav?
Mislim da nema posebne potrebe da kažem da slobodno govorite, i dosad ste :).
Ja se još jednom zahvaljujem na dobroj volji da ovde preneseš tekst, ne mogu sve da pohvatam :).
Prijatan dan :).
Samo bih prokomentarisao poslednju recenicu, mislim da nije Vase da odlucujete o tome sta je potrebno internetu. Internet je za sve i svakoga, dokle god ne ugrozava prava drugih ljudi, pogotovo onih propisanih zakonom.
Ispasce da su blogovi koji su vecinski misljenja ljudi koji ih pisu, apsolutno debilna. Istina je da se na mnogim licnim blogovima mogu procitati mnoge pametne stvari.
Stavise, mnogo mi je lepse da procitam neki normalan blog, pa makar i bio necije licno misljenje, nego da po ceo dan citam gluposti u domacim medijima.
Apsolutno nisam odlucivao sta valja, sme ili je pozeljno. Samo rekao svoje misljenje. Ovaj post sa druge strane…
novak je brend, eniac je cava
Netolerancija nas je i dovela do cenzure svega oko nas pa i nas samih.
Jasna Matić je imala dva super tvita:
http://twitter.com/#!/jasnamatic/status/90916858915598336
http://twitter.com/#!/jasnamatic/status/90907108056383488
Tužić u drugom govori sve
I to je istina; jer se sve vidi, kako reče Peđa, i sve neko pročita.
Neki dan videh slučajno tvit u kojem se gđa Trivan obraća @SMarkovic (čini mi se), kliknuh na taj nick – i tviter mi pokaza da korisnik ne postoji.
Ja odmah upitah gđu Trivan – da li se ona to obraća nepostojećem korisniku, na čega mi sam @SMarkovic sa smehom odgovori da itekako postoji :).
A stvar je bila zapravo u tome da mi je pao prvo tviter, pa Chrome, pa cable…:D
Neki će se setiti da je prešto više od mesec dana bila slična diskusija na ovu temu http://topsy.com/s?q=%40eniac+%40varagic (ovde se vidi deo priče), a posebno je interesantno da je i u ovom postu i u toj diskusiju istu ulogu preuzeo na sebe Pećko Pivo. Iskreno,
Nebojši ne treba advokat, ali mislim da je indikativno to što se ista priča ponavlja… Moje objašnjenje je da Nebojša jednostavno ne želi da “odraste” online, i da mu se sviđa ideja da bude isti kao što je bio pre nekoliko godina… I to je sasvim OK…
Eeee, jeste se sad morali pojaviti, a ja taman lepo krenula da vas ogovaram :).
Dragane,
hvala za link – nisam čitala niti pratila; a ne vidim ništa neobično u tome da se u temi koja teži ka opštem ide na lično, toga uvek ima i biće, kod vas verovatno na pola bloga :).
Ja želim da mislim da Pećko Pivo ima dobru nameru, a istina je da Eniacu advokat OD MENE ne treba, to sigurno.
A sad, da li želi da odraste online – ili ne, odmah ili kasnije… Iskreno?
Bolje da ne odraste :). Gadno je…
P.S. Ostavila sam full moderaciju, iako je inače na dva linka, jer je bilo svega o svima nama. Ništa lično :).
Dragane, a i svi ostali, izvinjavam se na kasnjenju, uzivao sam na Fruskoj Gori ceo dan, nije mi se dalo da kuckam sa telefona. :)
Elem, nisam ja Nebojsin drveni advokat. Ja samo reagujem na drvene advokate nase omladine, Nebojsinih followera, sveopsteg javnog mnjenja, ili koga god ste Vi ranije, a Zubarica danas zastupali. Dakle, cinjenica da vec dva puta reagujem bi trebalo da dovoljno govori o tome da reagujem na pojavu.
Pojava o kojoj govorim je stalna potreba nekoliko vas “odraslih” da pojasnjavate “omladiini” kako treba da se ponasaju online, i paralelno sa tom pojavom i ona gde bloger postane popularan nakon nekoliko tekstova i onda sebi daje za pravo ne da neku drustvenu pojavu primeti, vec da nam objasni kako to treba u stvari da bude, te da nas pozove da se dozovemo pameti i razmisljamo kao on/ona jer, je l’ de, drugojacije nije pravilno.
I iskreno, ne smeta mi to mnogo… Takve blogove zaobilazim jer blogove smatram licnim misljenjem autora i odgovornost i za pisanje i za citanje je licna i samo licna.
Ali kad taj neko iskoristi kao primer nesto sto je retko kreativno i dobro u nasem malom online svetu, onda stvarno ne mogu da precutim i ignorisem, pa bili to Vi ili zubarica.
E sad, zubaricu ne znam toliko, pa ne mogu da kazem da li je namerno iskoristila Eniac-a da posalje poruku koristeci ono sto vi nazivate influenserom, ali za Vas zasigurno znam da sve sto radite, radite planski. I u jednom i u drugom slucaju – ubedjen sam da ste pogresili, jer nipodastavanjem drugoga ne postizete nista sem sto vi sami mozete nekome da padnete u ocima. Meni, na primer.
I da pojasnim jos do kraja – morate da shvatite da nas ima raznih na twitter-u. Ako vam se neko ne svidja, imate “unfollow”. Ako vam se samo ne svidja nesto kod nekoga koga generalno gotivite, onda online prozivka na twitteru ili blogu nije primerena, jer onda izgledate kao da vapite za paznjom (da ne iskoristim direktniji izraz na engleskom), a ne da pokusavate da pomognete prijatelju.
A psovanje kao psovanje – neke boli to sto ne pisemo svi cirilicom i sto koristimo previse stranih reci u nasem jeziku. Po njihovim standardima, psovke su OK jer ih je Vuk Karadzic cak i sakupljao.
Sta cemo sad, ciji standardi su jaci?
Nikola,
moram odmah da vas ispravim u nečemu; ja nisam Dragan Varagić, i nismo ni slični. I uopšte ne vidim što smo u istom komentaru :), ali ‘ajde.
Površno ga znam, poštujem kao profesionalca, i to je to.
Kakav stav on ima prema “omladini”, pojma nemam, niti me mnogo interesuje.
Dakle, to odmah da razdvojimo.
Drugo – niti živim od interneta, niti me briga ko je kome “tata”, i – ako niste primetili – zato i govorim ono što mislim.
Nego, hajdemo da obrnemo stvar…
Da ja vas pitam nešto.
Mislite da bih ja bila ovo što jesam, u realnom životu, da je tako kako vi mislite?
STVARNO mislite da sam u životu ocrnjivala druge – eda bih se ja izdigla, da sam se ulizivala drugima da bih (kao) nešto postigla, da sam sklona da “trujem” “omladini” da bih istakla svoju “zrelost” ili ko zna šta?
Ako tako mislite, kažite slobodno otvoreno, ja nisam osetljiva sorta, samo napred.
I još jednom mnogo hvala na trudu i dugom komentaru, vaš stav je vaš stav – o meni, o internetu, o ma kome drugom…
Upravo suprotno, vrlo ste osetljivi :)
nisam ja rekao da ste Vi i Varagic isti, vec sam uporedio to sto ste i Vi i on pokusali da nam, na Nebojsinom primeru, objasnite sta je OK a sta ne, te Nebojsi kako treba da se ponasa prema svojim followerima.
I pitanje koje mi postavljate mi govori da ste medju mojim redovima iskljucivo trazili moj napad na Vas licno, a meni to nije ni na kraj pameti, vec da ukazem da je ovaj Vas potez pogresan.
I nije u redu pljuvati po nekome, pa onda govoriti kako ga mnogo volite. Ako ga volite, onda mu to recite privatno, ne da njegovo ime koristite na ovakav nacin.
I omeksavajte i okrecite komunikaciju kako god hocete, sve se na kraju svodi na isto – imate pravo da pametujete, Vas je blog, ali nemate pravo da koristite bilo cije ime zarad Vasih ciljeva, a da pritom niste u pravu (mislim, ne govorimo o tome da li je OK seci kucicima sape, vec da li je OK psovati).
Izvinjavam se ako sam Vas naljutio. Vidim nema nijednog smajlija u Vasem komentaru :)
Nikola,
odgovor još uvek čekam.
EDIT: Rekoh već sto puta da me je vrlo teško naljutiti, posebno ako je taj neko Pećko Pivo :).
Eniac je kontraverzna osoba i to svi znaju i ovakve izjave ne bi trebalo da Vas čude. Verovatno nikada niste gledali njegov livestreaming kada nadražuje bradavice? :D
Verujem da se kod njega pojavljuje onaj momenat kada želi da pobegne od te uštogljene komunikacije na Tviteru i da ozbiljnost povremeno prekine takvom nekom izjavom da ne bi ljudi pomislili da je sad on nešto umišljen i da odmerava tvitove.
Igore,
krepah od smeha :))). Ne, nisam znala za taj video :). A da sam videla mislim da bih se smejala mesec dana :))).
Šalu na stranu – verujem da ste u pravu; kako reče Branka Baroš, svi mi “bremzamo” do ove ili one mere. 1001 put mi se desilo da otvoreno kažem da neću da kažem, da ne mogu, da ovo, da ono – znajući da to ostaje za navek.
A ako stvarno postoji iko ko misli da je Eniac umišljen, stvarno treba još jednom da promisli…
Ispravka: verujem da SI u pravu :).
I ako danas ne umrem od smeha…:)))))
Od komentara pojave (nekih promena na Twitteru do kojih je neminovno doslo povecanjem broja korisnika u kombinaciji sa predstojecim izborima) ovo se sve nekako pretvorilo u analizu Nebojsinog ponasanja/ licnosti, uz par ad hominem napada na zubaricu…
Sto se nacina komunikacije tice, jako malo ljudi znam koji su u stanju da dugorocno drze potpuno perfektnu onlajn komunikaciju, uvek tu izleti ponesto sto nije za pisanu rec. Jeste, nekima se ne desava ali takvi su malobrojni, i po mojoj (jos uvek nedokazanoj ;) ) pretpostavci to je u vezi i sa odredjenim osobinama licnosti.
Sa druge strane, mislim da najveci broj ljudi to ipak ne zamera, ukoliko se ne preteruje i ne prelaze granice dobrog ukusa, stavise da je nekima i simpaticno u smislu provokacije i izlaska iz pomalo sterilne, politicki, moralno isl korektne retorike i manira “ja tebi vojvodo ti meni serdare” uobicajenih na Twitteru.
Nikolina,
poštovanje :).
Vi znate da ja imam “teoriju” da je online pojava više-manje uvek “konzistentna” ako odražava pravu osobu onog koji je pokazuje. Mislim – ako se isto ponaša online i offline, onda će uvek biti takav – te takav.
Kako ispade iz cele ove priče – Eniac je jednostavno takav, i to je to.
Da li on, vi, ja, mi – treba da “bremzamo” i držimo se svoje neke prirođene ili stečene samokontrole, za neki “viši smisao”… To niti sam shvatila, niti ću, kako deluje :).
Moguće je da ne bi bilo zanimljivo kao što jeste :), svakako.
Mene bi samo jako zanimalo – koje obrte bi ovakva priča dobila da sam slučajno “uslikala” neku manje omiljenu osobu – posebno političare…
Svakako bi bilo manje napada na mene lično, ali bi se možda bolje kristalisalo sve ono što je ovde tema.
Možda.
Hvala što ste došli :).
„imam teoriju da je to isto kao i u realu. … ONI SU I PRE BILI TAKVI. … Kakva ste osoba, kako komunicirate, kako se ponašate na TL – takvi ljudi vas i prate.“
Upravo tako!
Znate kako, ja samo vrlo dugo posmatram ljude, sklona sam da pravim paralele između realnog i virtuelnog sveta, pa me Nikolina nekad ispravlja :).
Međutim, mislim da i mi stvarno verzirani u pretvaranju, zaista teško možemo da održimo lažnu predstavu; jedna devojka je vrlo ubedljivo jedno vreme vodila blog kao muško; niko pojma nije imao, sanjao nije, dok ona sama nije rekla.
Međutim, opet je – njoj samoj dosadilo. Dakle – kako Nikolina reče – ima svoj rok trajanja… Jednom mora da se pokaže.
U mom slučaju, nisam siguran da mi treba dodatno pažnje, a svojevremeno sam skrenuo pažnju Nebojši iz razloga što mnogi uzimaju upravo njega za uzor ponašanja na društvenim mrežama. I to sam javno napisao zbog njih.
I taj jedan-dva primera nisu protiv njegove ličnosti, njegovog kompletnog bivstvovanja na Webu, njegove kreativnosti i sl., nego se upravo radi o pojavama koje su navedene…
I u više navrata sam naveo da je to moje mišljenje koje uopšte ne mora biti prihvaćeno, jer svako može da se ponaša na Netu kako želi.
Hvala na pojašnjenju, Dragane.
Ja nisam znala da je postojao neki pređašnji tekst na sličnu temu, i nisam znala da je isto percipiran kao napad na ličnost Eniaca.
I nisam znala da nas dvoje zato povezuju – u negativnom kontekstu, naravno.
Nije lepo ovako prozivati čoveka, a nije on jedini bio prozvan ovog vikenda.
Nije mi najjasnije ko je uveo ovu modu prozivanja? Odakle bilo kome od nas pravo da sudi o drugima na takav način? Gospodin Varagić je prozivao mene, sad Zubarica proziva Nebojšu. Više mi se sviđa da svi škrgućemo zubima pred svojim ekranima i civilizovano raspravimo to što imamo, nego da tu pretimo jedni drugima, prozivamo se, određujemo jedni drugima kako se treba ponašati. I to, i stav po kome samo treba da pravimo pare i učimo druge kako da prave što veći buzz, dok su nam stil pisanja i pismenost osrednji, pokrivanje neke teme više nego površno…to je ono što mi nikad neće biti jasno u vezi sa ovom zajednicom.
Brian Clark je jednom Mattu Mullenwegu rekao da je derište. Napljuvali su se na mrtvo ime. Da li su opali u bilo čijim očima? U mojim nisu.
Takođe mi se smučila hermetički zatvorena zajednica. Retko ko izlazi iz okvira: “Pera je rekao to i to, hajde sad svi to da uradimo.” Trebaju nam veze da bismo stigli do medija u 90% slučajeva. Retko ko tu ima pravi reach. Pišimo za sve koji nas čitaju, o onome što je stvarno bitno, kad već želimo da budemo uticajni.
U protivnom, ovo je zatvoreni krug, zar ne?
I ne razlikuje se mnogo od petparačkih nedeljnika sa naslovima prepunim uskličnika, zar ne?
Ukoliko Pera, Mika i Laza dođu ovde tražeći nešto deseto, mogu da se zapitaju šta je svima nama, ko je Nebojša Radović i zbog čega je bitan, te zašto je toliko bitno nešto što je rekao. Posle se čudimo što nas s vremena na vreme neko posmatra kao mediokritete.
Još i ovo: po nekom nepisanom pravilu, muškarac od 18-30 je muškarac od 18-30, sa retkim izuzecima. Piće, seks, gedžeti/kola. Piće, seks, gedžeti/kola. Ništa čudno. Neke od nas to odbija i teško da možemo bilo kako da komuniciramo sa ljudima koji to forsiraju, nekima je to super. Iscenirano ili ne, ne bi mi ni ostalo u sećanju.
I ovakve stvari se rade za tričavih 100-200 ljudi na dan. Svaki dan. Svugde.
Iva,
može jedno kratko pitanje?
Ako si mislila da te neko napada, zašto nisi tražila da skine taj post, da ga izmeni, da se izvini, bilo šta?
Čak si odbila i ponuđenu pomoć, ako se dobro sećam, a mislim da se dobro sećam.
U čemu je stvar?
Ooohoho, hvala jednoj dragoj osobi što me je uputila na ovu nesvakidašnju diskusiju. Podseća me na scenu iz “Srećnih ljudi” kad se oni penzosi svađaju u zajedničkom dvorištu.
A što se Eniaca tiče, možete lepo svi onako legendarnom, moćnom i duhovitom da mu pljunete pod prozor, jer je mnooogo ljudi koji ga kapiraju na pravi način. Ja ga poznajem i iz drugog ugla, kao mladog i uspešnog poslovnog čoveka koji pride ima specifičan smisao za humor.
U zdravlje.
i debelom
Lako je vama reći, kad ste izgleda svi osim mene videli livestream sa bradavicama :))).
kad već nisam duhovna, mogu da budem fizička gromada :) A i bolje da ljulja, jelte :D
1. ja mislim da ti JESI duhovna gromada,
2. da bi bio fizička gromada, treba intenzivno i godinama da radiš na tome :))))
Dragi prijatelji i ostali :),
hvala što ste došli i rekli šta god da jeste.
Molila bih vas da pokušate da razumete nekoliko stvari:
- POJMA NEMAM o čemu pričate.
Vidim da govorite o nekim drugim napadima na Eniaca, o napadima na ljude uopšte, o zavisti i mržnji prema njemu… Ja o tome ne znam ništa.
Možete mi verovati ili ne, ali to je prosto tako.
- vidim da su mnogi od vas učinili napor da PROMAŠE Eniaca, i da razumeju OSTATAK TEKSTA, kao i da mi na korektan način objasne gde sve grešim. Najlepše hvala.
- najlepše molim da ne zasipate komentarima u kojima ocrnjujete ad hominem jedni druge i/ili Eniaca, ja to neću dozvoliti – a dosad ih ima preko 150 (ponedeljak, 05.30).
Zahvaljujem se.
Ima 100 komentara koje nisi odobrila?
da vidiš samo koliko je bilo na tekstovima koji se tiču dijaspore…
Odobri ih, nemam problema sa tim. Ako se neko usudio javno da popljuje, za to treba hrabrosti i ne treba sankcionisati. A i volim da znam šta ljudi misle o meni, taman bilo i jako loše.
Žao mi je, ne mogu ti ispuniti želju – ja to brišem odmah, ostala su samo 94 koja se tiču mene lično :)))
A dozvolićeš da je to ipak za moju privatnu upotrebu :D.
P.S. Pod “fizička gromada” sam mislila na to što kaže jedan moj kolega sa bar 140 kg i VELIKOM trbom: trebalo mu je 20 godina i MNOGO para i brige da to sve odneguje :), daleko si ti od toga….:)))
/Sledeći put ostavite nick, validan mail, validnu web adresu, ponovite tekst, biće objavljeno sve što ste napisali. Pošto ste već bili prijavljivani svom provajderu za abuse, promislite još jednom. /
Kasno Anja na blogpost stiže :)
Nemam mnogo toga pametnog za reći (neki će reći da je onda bolje da ćutim, al to ne umem), samo bih da naglasim da mi ni najmanje ne smeta Eniacovo (niti bilo čije drugo) psovanje. Čak ume da bude šarmantno, uglavnom.
Smeta mi, a jednom sam to i prokomentarisala, kada neko neumereno i nepotrebno psuje – tačnije, kada u nečijem blogpostu vidim više psovki nego ičeg drugog, a o smislu da i ne pričamo. Takve brzo prestajem da čitam, jer me nerviraju, a da se ja tu ne bih natezala i objašnjavala, prestaću da obraćam pažnju. I rešen problem. Unfollow isto radi pos’o.
Ne smatram Eniaca influenserom, u smislu – on je opsovao, pa će sada svi redom da psuju jer je to kul. Takvo razmišljanje mi je negde u rangu sa onim – ako neko na tajmlajnu kaže da je homoseksualac, sad će svi to da postanu. Odbijam da verujem da ljudi koji su na Tviteru mogu biti toliko povodljivi. Nemaju pet godina, pa da se uvaljaju u blato kada vide da prase to uradi (Eniac, nisam rekla da si prase :)).
I za mene veoma bitno, za slučaj da to ranije nisam pomenula (EDIT: sad videh da jesam nešto slično, u jednom od komentara na blogu Dragana Varagica, na temi “Šta mislim o vama”). Uprkos žestokom trudu pojedinih tviteraša (koliko kvazielitistički naziv, zašto ne postoje fejsbukaši? kao da je neko uspeo u životu samim tim što ima Tviter nalog), ne smatram ama baš nikoga influenserom i malko mi je već muka od tih merenja i premeravanja. I smešno je što se uticajem smatra to što je neko nešto napisao, pa onda to neko komentarisao ili retvitovao. Mislim, ipak ja živim u stvarnom svetu, bez uvrede.
I jednom mi je neko iz RL rekao da bi trebalo, zbog prirode posla kojim se bavim, da obratim pažnju šta pišem, najdobronamernije moguće. I obratila sam, u smislu da pazim da ne preteram. Ali, u jednom tvitu opisala sam ukratko svoje “bitisanje” na tviteru – nisam tu došla ni da se prodam ni da se udam, pa mogu da tvitujem po svojoj volji. Jer, ako ne mogu da budem ja – ja, čemu i followeri i pare i sve (pare su dodate samo zarad dramatizacije :) jasno nam je svima, ma koliko se opet neki trudili da bude drugačije, da tu para nema). I ako mi se bude psovalo, psovaću. I šta god da mi se bude radilo, radiću, kao što bih radila i u stvarnom životu. A sa druge strane znam dobro koje mogu biti posledice.
I da zaokružim. Ne mislim da je Eniac mali, nti da ne zna šta ni zašto radi. Možda je tim tvitovima hteo da ispadne “mangup” (kako mi, matori, volimo to da kažemo :)), a možda je i bio svestan da će mu “pročistiti” followere, odnosno da će otići oni osetljivijih “ušiju”, ali mu je i donelo sigurno neke nove ili bodove kod onih koji su ga već pratili.
Eto, za nekog ko nema šta pametno za reći, bome sam se raspisala :)
Anja,
hvala što si došla, i sve što si napisala stoji.
Međutim, kako rekoh u nastavku ove priče, ona ima mnogo nivoa, i to je nekim posetiocima bilo odmah jasno.
Što je sve opet dobro i korisno, mada je vrlo zamorno, iskreno rečeno. No, kako rekoh u drugom tekstu, obećanje je obećanje :).
CU :).