Dve reči o kopiranju knjiga
KOJIH KNJIGA?!
To behu te dve reči.
Ovo malo koliko ja mogu da vidim, deca pretežno imaju neke skriptice, neautorizovana predavanja (rekla-kazala), ili neke KAO knjige koje su pisali profesori – a ili nemaju posebne veze s materijom, ili su zastarele do te mere da su neupotrebljive, ili su jednostavno previše pojednostavljene i nisu od neke praktične koristi.
Prvi primer:
Pre par godina dođe kod mene (da radi) jedna mlada koleginica koja je imala 2-3 godine staža (dakle, ne početnik), inteligentna, fina devojka.
U nekom stručnom razgovoru, ja shvatih da ona sa protetikom skoro pa nema veze.
U daljem (vrlo obazrivom :) razgovoru, ja shvatih da je ona (kao realno dobar student) praktično znala napamet udžbenik koji se tiče totalne proteze…
Onda je zamolih da donese knjigu da vidim.
I – par dana kasnije videh: knjiga je imala otprilike sledeće mane:
- bar pola knjige je bilo o ulozi telerentgen snimaka u izradi totalnih proteza; ovo je od velikog značaja za ortodonciju, a za protetiku vrlo malo (osim više u akademskom smislu) – kako će raditi proteze BEZ telerentgena, negde u Velikoj Moravici?
- pošto je u našoj priči bila reč o postavi zuba u protezama, ja lepo videh da knjiga objašnjava postavu zuba u malokluzijama; tek to nema veze ni sa čim – jer učenje PRVO kreće od toga kako postaviti zube u kako-tako normalnom zagrižaju, a veliko je pitanje koliko ćete u karijeri naići BAŠ na takve situacije kakve su opisane u knjizi;
- nije bilo ELEMENTARNIH osnovnih pravila (Hanau artikulacioni kvint (.pdf), recimo), te samim tim – logično – devojka niti je čula za to, niti ima pojma…
Ukratko, knjiga je da neki matori specijalista čita malko pred spavanje, ali opet da ništa posebno ne nauči, osim što bi se malko akademski razonodio.
A o tome da nešto nauči neko ko pojma nema i počinje od nule, da ne govorimo…
Kad sam devojci donela našeg Suvina, toliko se obradovala da je skakutala dva dana okolo…
A kad sam njenu knjigu pokazala koleginici, jednoj vrlo finoj gospođi doktor (iskusan specijalista), ona ju je pažljivo razgledala, onda spustila na sto, i posle malko ćutanja rekla: koleginice, ovakvo sr*nje nisam davno videla.
I to je bilo prvi put za 18 godina da sam ja tu reč čula od nje…
Drugi primer: moje dete donese ispitna pitanja iz jednog vrlo značajnog predmeta, i upita me imam li ja neku knjigu koja to pokriva – jer oni imaju (opet) neke skriptice, predavanja i slično.
Ja privirih i videh POTPUNO ISTA PITANJA kakva sam ja imala iz tog predmeta.
Otprilike 1983., da ne tražim indeks.
Lažem: iz spiska (onih nekadašnjih) pitanja je potpuno nasumično ispušteno par, ali ostalo – isto.
Ja izvadih tri svoja ondašnja udžbenika na tu temu, i ona krete da uči…
Posle nekoliko dana, ispade da joj treba još jedan udžbenik iz sasvim drugog predmeta – dadoh.
Posle još nekoliko dana štrebanja i udubljivanja u materiju, dete mi dođe sa rečima (i dokazom!) da njihova predavanja idu OD REČI DO REČI prema MOJIM udžbenicima.
Dakle, da ponovim, da se bolje razumemo:
- student farmacije dobija ispitna pitanja koja su potpuno ista kao za studenta stomatologije 25 godina pre momenta događanja,
- knjiga nema, nego se posluži ONDAŠNJIM,
- ondašnji udžbenici POTPUNO ODGOVARAJU materiji koja im je SADA predavana,
- nije reč o anatomiji, gde se može promeniti samo da nam nikne rep ili treća ruka, nego o promenljivoj, dinamičnoj nauci…
A mene kopka još nešto: šta, zaboga miloga, rade deca čiji roditelj nije doktor, ili nije kupovao knjige u ono doba?
Jer, u konkretnom slučaju ipak govorimo o dva tvrdo koričena udžbenika od po 700 strana, i još dva od oko 400.
Koštalo je i onda muški, da se ne lažemo…
Treći primer: slušam koleginice na TL kako pominju kako je neka gospođa sa njihovog fakulteta izdala novi udžbenik, skriptu, šta li, iz farmakologije – pa nije loše da se pogleda.
Zašto im dotična dama nije rekla da uzmu Bennett-a?
Bio vrhunski udžbenik ODUVEK.
Ukratko: što vi ljudi – kojima je to posao – ne poradite na tome da deca imaju PRAVE udžbenike, da IMAJU ČIME da ih kupe, i da se traži BAŠ TO, up-to-date i solidna osnova, a ne opskurne začkoljice iz nečije doktorske teze?
A ovo je šala, simptomatsko lečenje, a ne kauzalno…
Ilustracija: pinoy-md.com
……….
Pogledajte:
“Koliko košta znanje (nikako fotokopirano)? – jedan gnevni post” by @Amarilisonine
“Kopiranje literature za spremanje ispita kao krivično delo” by @Plagosus
Ebo ti fakultet kad ima knjige i skripte za predmete, ajd nauči i položi kad nema, erot’ka ba :D.
Mahanje
Ma, Srđo… I onda mi ispadosmo, kako reče @Romi968, ne znam kako stručni i sposobni u inostranstvu, o čemu mi pričamo…
Izvinjavam se ostalim strukama i kolegama, svima koji su izuzeci…
A napisala sam (i to JAKO diplomatski i kulturno) samo hiljaditi deo od onog što jeste, i što vi svi znate da jeste :(.
Mah-mah :).
U mom primeru majka (moja prijateljica) grdi sina kako nema pojma iz hemije i još ga kori da nije bio pažljiv na času, na predavanjima. Radi se o nekom instant državnom fakultetu, školici, šta li je, nešto neka zaštita životne sredine. A on će njojzi: “Kako da te ubedim da redovno idem na predavanja i da pratim, ali nam profesor hemije po pola časa priča o Njegošu i Vuku Karadžiću :))) I mogu ja ovako do zore, al’ ne ide :)
Ja srećom znam odlično koji su problemi, tako da moje dete nema nevolje sa mnom :), a kako je deci čiji ih (posebno fakultetski obrazovani) roditelji napadaju jer ne znaju, ne uče ili ko zna šta, to je tek posebna priča :(.
Juče sam slušala jednu mladu koleginicu, studenta, čija majka je (kao i ja, pre 25 godina) ‘imala sve desetke’ na književnosti, i sad detetu ŽIVOT JEDE, a nema blage veze koja je situacija.
Prosto ne smem da napišem šta sam pronašao u knjizi iz oftalmologije. Velika sramota. Rekoh jutros profesoru (ali tek pošto mi je upisao deset, nisam ni ja lud :) ), a on šta će sa time ne znam, nadam se da će da pomene na nekom kolegijumu. A izdanje je – najnovije :)
Da mi je da vidim da za osnovne udžbenike postanu Volhard, Džavets i Robins… bog da nas vidi.
Kolega,
i još ste vi častan izuzetak koji je tragao za Znanjem, koji je dao sve od sebe… Šta ćemo sa ostalima.
A moja ćerka kad je kupila Volhardt-a, očarala se, svojevremeno, kao ja Robinsom, ali pre 20+ godina je koštao fantastično, opet nigde ne dođosmo..:((
Da stvari budu još strašnije, situacija je gotovo ista čak i na Filološkom, gde bar jedan deo materije ne zastareva pa, teoretski, možeš da učiš iz starijih knjiga. Ako ih nađeš – većinom se nalaze po kopirnicama oko fakulteta, stari vlasnici tamo čuvaju sve to generacijama unazad, pa prodaju kopije. Da nije tih kopija, ja zaista ne znam iz čega bi ljudi učili.
A o tim neorganizovanim skripticama i beleškama i knjigama da ne govorim – još nisam ni krenula na fakultet, a već sam se suočila sa tim kada sam pomagala jednom prijatelju da kako-tako sistematizuje to gradivo za ispit. Iz pet knjiga, i to na stranom i malo poznatom jeziku, trebalo je vaditi nešto što je na kraju stalo u jednu preglednu tabelu. To je posao koji TRAJE. Meni se prosto srce kida kad pomislim koliko bih korisnih i lepih stvari mogla da uradim, vidim, naučim, samo za to vreme koje sam provela sređujući neadekvatnu literaturu. :( Sreća je, doduše, što izgleda da smo kako-tako uspeli da to sredimo, mada i dalje nije sigurno šta će profesorka pitati sutra na ispitu, a da je njemu iz neke od tih pet knjiga promaklo. Kad se setim svojih udžbenika iz srednje – bili su na engleskom, novi, detaljni, pregledni… milina! :(
svako o svom, pa tako i ja:
osnove i istorija ekonomije su – pa – osnove i istorija ekonomije. i ne može da se menja istorija nastanka ekonomije od godine do godine, eventualno bi mogli da izdaju appendix sa poslednjom ekonomskom krizom i sl
ali se svake godine štampa nova knjiga
marketing se menja “tek” toliko što je počeo da se preliva iz offline u online, i što postoje i novi kanali distribucije, i nova promocija i novi proizvodi – oni i dalje uredno izdaju nove knjige svake godine, sa uredno istim definicijama kao od pre 15ak godina kad sam ja krenula u srednju i počela da se srećem s njima
ako me teraš da kupim nešto novo, neka to bude NOVO i pruži mi nešto novo
ako je staro, onda ću da kopiram. i kraj priče, što se mene tiče
masu udžbenika sam prvo kupovala kao kopije, pa kad shvatim koliko je dobro napisano kupim i original (imam ih i dalje)
masu udžbenika sam kupovala kao kopije, i žalila do bola i tih 200-300din koliko je koštalo kopiranje, jer su bili prepuni grešaka, i jer mi je bilo žao vremena koje sam potrošila na čitanje
Ovo je slično i u drugim oblastima. Ne znam za društvene, ali prirodne nauke danas napreduju na dnevnom nivou, nema knjige koja to može ispratiti, ono što se danas odštampa može za mesec dana biti prevaziđeno. A i u takvim situacijama, deca uče iz udžebnika iz prošlog veka!
Ono što je najgore, decu ne uče da se sami obrazuju, da se interesuju. Ja i danas naručujem, kad god mogu, stranu literaturu, pratim razvoj na net-u, kako drugačije čovek da ostane u toku?
Današnjim profesorima ja najbitnije da “uvale” svoju copy/paste knjigu deci. Ima ih čak i koji ne dopuštaju da izađeš na ispit ako nemaš njihovu knjigu (na žalost, nemam konkretan dokaz, samo rekla-kazala studenata).
A što se kopiranja tiče, ja bih iz tog zakona izbacio stručnu literaturu. Nije isto da neko ko studira kopira pomenutu Anatomiju, ili da kopira neko klasično književno delo. Ovo drugo je sramota raditi, ovo prvo treba!
Prvo i osnovno: moj fakultet, kao (verujem) i mnogi drugi, ima kompjutersku čitaonicu, učionice sa HP laptopovima i DOBAR wireless.
A NAČUH da postoje knjige u elektronskom formatu.
Zašto fakultetska biblioteka nema knjige – po jedan primerak bilo čega novog – u .pdf-u? Pa lepo izvol’te legalno kupljeno, imate laptop, i napred.
I to – NOVO.
O tome kako ima novih saznanja i koješta, bolje da ne govorim; onda bi svaki nastavnik trebao da drži u malom prstu kritičko čitanje naučne literature, a to se uči tek više godina iza osnovnih studija.
Što bi to neko sebi radio, kad je VEĆ na datom položaju?
Posledica svega ovoga je da se nama (primenom EU akademskih normativa) broj predavača sa mentorskim pravom smanjio na 20% od onog broja od pre DVE godine.
Šta onda od dece da se očekuje?
Meni se na osnovnim studijama desilo samo jednom da padnem odmah iz pneumoftiziologije, jer sam učila iz (profesoru potpuno nepoznatog) stranog udžbenika – kad sam u antikvarnici kupila onaj iz kojeg je ON učio (1953.) dobila sam 9 (DEVET).
I mislila sam da se do danas nešto promenilo NABOLJE… Očina…
Bolje da ćutim, pametnije će mi biti…
Evo i od mene primer iz druge oblasti:
Predmet se zove menadzment troskova. Imamo knjigu ciji je autor profesor koji predaje, ali i jos jednu koju nam je preporucio kao odlicnu za dopunu gradiva! Njegova je iz 2009, a druga iz 1976. Sad, sve bi to bilo u redu da nije dela koji se bavi “modernim pristupom u izucavanju troskova”. Neverovatno, gotovo ista prica sa potpuno istim primerima nalazi se u obe knjige. Doslovno isto, procitao sam pet puta. Nesto tu ne stima? I ja mislim.
Obe sam kopirao iako nam je to bilo izricito zabranjeno. Sada mi nije zao. I radicu to i dalje, dok god stanje bude ovakvo. Ne kazem da je u redu, ali je moj izbor.
Ne znam kako je sad, ali 90-tih nisu postojala 3 originalna udzbenika na celom BU, sve su knjige bile od korica do korica prepisani strani udzbenici. I kako se onda tu primenjuje copyright? Drugi veliki problem je sto je protivzakonito da profesor zahteva da student kupi knjigu da bi smeo da polaze ispit, to je samo perfidniji nacin uzimanja mita od studenata da bi prosli ispit.
Kao i uvek u pravu, Viteže.
Kod nas na fakultetu je zabranjeno kopirati knjige naših profesora, ali ne vidim ni zašto bi, doduše…
A to da se zahteva da se kupi, može da se slika. D’oprostiš.