Nedavno pročitah tekst o tome kako je neki preduzetnik “kupio” fanove na Facebook-u (“Put oko svijeta kupio 200,000 fanova na Facebooku za samo 2 centa po fanu: zašto smatraju da je to u redu?” autor: Ivan Brezak Brkan).
I moram odmah da kažem da nisam dobro shvatila da li je konkretan čovek doslovno kupio fanove (i platio) ili je platio reklamu kojom “namiče” fanove, no – za ono što hoću da kažem, nije od značaja :).
Dakle, da mogu – ja bih glatko i bez ikakve griže savesti kupila fanove.
U čemu je stvar: kako sam ja razumela situaciju – moguće je steći i aktivne, realno makar okvirno zainteresovane fanove.
Za vrlo kratko vreme.
Dalje ide čista matematika (mislim, i statistika :).
Ako javno zdravlje ide na promenu ponašanja – nama je 3-5% uspeha odlično, a 8-10% da pevamo, igramo i veselimo se.
To, takođe, znači – da mi treba ogromna baza što se tiče ciljne grupacije.
Da ne ulazim u sva ona razmatranja koliko ima ljudi ovog ili onog profila, kako se ponašaju online, koliko ima brzoreagujućih ili ne i sva ta čuda – jednostavna je logika da mi treba NA HILJADE fanova da mogu da sanjam o ma kakvom rezultatu.
Ja ću da zaobiđem i svu onu priču šta bih ja sa istima – online ima ljudi kojima je to profesija, pa da se ne sramotim :). Ali – sve se zna, i radi se odavno…
Ali, da sam ja neki vlasnik, administrator Facebook stranice na meni poznatu temu, i da imam te pare, tako bih “kupila” 100 ili 200.000 “odgovarajućih” fanova da me glava ne bi zabolela.
Neka samo 1% njih smanji količinu soli u ishrani; neka samo 3% prestane da soli hleb namazan margarinom; neka samo 1.5% krene da šeta pola sata dnevno…
Ja sam srećan čovek.
A šta će online zajednica, ljudi kojima je to profesija – misliti o meni, e – briga me. D’izvinete :).
Toliko.
Ilustracija: toppun.com
Poželjno je Društveno Odgovorno Ponašanje, kao i DOP projekti, koji su sada neophodnost zbog pohlepe i masovne proizvodnje i trošenja resursa kako ljudskih tako i prirodnih. Javno zdravlje je jedna od tema koju bi trebalo da podržavaju kompanije (zdravi zaposleni, zdravija firma, manje troškova, veća produktivnost).
200.000 fanova i statistika koja je izneta oko uspešnosti, dovela bi i do obraćanja raznih brendova da im budete promoter na društvenim mrežama…
Mogli bi da zaradite na komunikaciji za njih i da promovišete Vaše vrednosti…
Što se tiče štetnosti bilo koje vrste, treba biti direktan….
npr..; Mleko sa 2,8% masti… Zamislite sledeću sliku… “Svaki put kada popijete 1 litar mleka sa 2,8% vi ste pojeli i 28 grama masti što je dovoljno da se ispeče jedno pile! (ili ste pojeli i dva parčeta slanine)….
To će dati efekat sigurno i skočiće prodaja mleka sa manje masti…. samo se postavlja jedno pitanje; KO JE SVE TU U DOBITKU? ;)
Znate kako Saša,
ja sam imala na umu primarno čistu javnozdravstvenu intervenciju kao izolovan projekat, koja se radi kao i svaki drugi projekat – što (između ostalog) znači da znamo ODLIČNO ko su nam stejkholderi :).
A kako se konkretno radi u zdravstvenom marketingu je posebna priča… Ima još par blogova na tu temu :), ali suština je – da se radi drugačije nego što sada radi Javno zdravlje… na žalost :(.
Puno hvala na komentaru, ja se jako obradujem kad mi neko “iz drugog sveta” kaže šta korisno :). Mislim, mi vrlo često samo imamo neko konkretno znanje, a šta bi s tim, to obično nemamo pojma :).
Sve najbolje :).
Previse prazne price ni oko cega (ne na ovom blogu)
Cool je sto je javnost upozorena na pojavu prljavih trikova pri navlacenju broja fanova i hvala pionirima na tome ali je pokret “nije bitna velicina” potpuno besmislen Da velicina jeste bitna jer ona, pored ostalog, obezbedjuje efekte.
Klijenti nisu ovce i mozete im navuci 2 miliona fanova, ako nema efekat koji zele/ocekuju i zbog kog vas angazuju bice “dovidjenja prijatno”
Klijenti koji prihvataju “fanove ne kilo iz Indonezije” zasluzuju upravo to “fanove ne kilo iz Indonezije”
Sa druge strane broj fanova (followera, sta god) nije cilj nego sredstvo. Besmisleno je imati 1.300 fanova na pejduz proizvoda robe siroke potrosnje kojih se proda pola miliona komada u Srbiji dnevno
Apsolutno, Miloje.
Samo, kod nas je bitan momenat i VREME.
Ja ne znam, mogu samo da pretpostavim koliko bi trebalo vremena da dođem do 200.000 fanova, ali situacija je tragična, mi MORAMO da se krećemo što brže. Ako postoji kraći put – a postoji, onda samo – pravo kroz sredinu :).
I ne samo da klijenti “nisu ovce” :), nego i fanovi nisu; kako rekoh ne prošlom postu – niko neće kupiti rečenicu “‘ajmo da obaramo trigliceride u krvi” :), da ne govorim o indonežanskim fanovima, sve je to previše banalizovano.
Možda se varam, ipak sam laik, ali meni to tako deluje…
A – kako rekoh Saši – normalno da je sredstvo; jer projekat ima CILJ. Period :).
Hvala na poseti :).
Niste laik, vi ste neko kome treba nesto konkretno i za to bi da koristite internet kao sredstvo komunikacije. Kad neko dodje kod vas u ordinaciju ne kaze “Zelim da mi mandibularno..” nego kaze “Hocu plombu” ili jos cesce “Boli me zub”. :)
Sustina price je da zadatak definisete kao “Hocu da toliko ljudi (pol, godiste, itd) utadi to” To nesto nije da postanu fanovi To nesto je to sto je vama cilj.
Recimo da dodju na neki sajt i okrenu vise od dve strane, da posalju komentar, popune anketu, objave svoju pricu, fotografiju.. sta god vi zelite, Ili da se najjednostavnije receno informisu o necemu. Ostalo je na onima koje angazujete.
Je l’ smem da uramim ovo “niste laik”? :))
Šalu na stranu, ja jesam laik, ali postoji jako mnogo paralela – taman dovoljno da mogu da vas razumem :). Meni je iznimno žao što se neke od vaših veština ne uče na mom fakultetu, jer je nama i to posao – i komunikacija, i odnosi s javnošću, i zdravstveni marketing… Onda se ja ovde među vama osećam kao dete u prodavnici gedžeta (ne volim čokoladu :))).
Hvala :).
Miloje opravdava reputaciju – svaka čast!
Osnovni marketinški principi važe i na Internetu – za ne poverovati :) Internet je samo kanal kojim dolazimo do rezultata, a poznato je da najveći efekat ima kombinovanje kanala – kampanja.
Ako sam ja dobro razumeo priču – problem nije u tome što “zdravstveno prosvećivanje” (nadam se da nisam skroz promašio termin?) radi malo, već to što DIREKTNI PROTIVNICI rade mnogo više. Eto, baš danas sam na radiju (u kolima, gde bi drugo) slušao profesora sa instituta “Batut” kako priča o kafi, energetskim napicima, štetnostima i rizicima za zdravlje… Ali to što takvi ljudi rade je ZATRPANO GOMILOM drugih informacija, reklama, PR-a, i sl. – i nikada neće imati značajnog uticaja. A opet – setim se filma Majkla Mura o zdravstvenoj zaštiti u svetu (Engleski model) i pitam se: kako je njima uspelo? I oni imaju na vratu “farmaceutsku mafiju”, i sve ostale tržišne mafije koje nas složno truju i ubijaju za račun sopstvenih profita – ali su Englezi ipak uspeli da naprave takav sistem koji počiva na prevenciji, i bori se za zdravlje (i budžetsku efikasnost) nacije – a ne za profite multinacionalnih korporacija…
Kako je njima uspelo? Šta mi treba da uradimo za tako nešto?
Miki,
izvini, ne mogu javno da ti odgovorim.
Ako to učinim, moraću posle da te likvidiram :).
Ne zameri.
Pingback: Da li je kupovina fanova (3F) nelegalna aktivnost? | Dragan Varagic
Pingback: Miloje Sekulić » “Kupovina fanova”
Pingback: feed.blog.rs » Blog Archive » Da li je kupovina fanova (3F) nelegalna aktivnost?
Ako fanovi nevole primarni interes za proizvod, sajt, informaciju onda ste kupili spam.