Zubarica

Defence against chaos

Koliko ja mogu da vidim stvari, kulturni, pristojni i pametni gube katastrofalno od onih drugih.

Dakle, ako kulturne napadne neko jezičav, pogotovo ako je i malo obrazovan, ma kako bile nebulozne njegove postavke – oni ćemo izabrati da oćute, “jer time pokazuju da su iznad”.

Ma, ne valjda.

Napadači se ponekad služe (naoko) kulturnim frazama, obično se obraćaju sa VI, zahvaljuju se na pitanju/odgovoru, ali svejedno – napad je vrlo jasan.

I sad – šta meni nije jasno – zašto stvarno fini ljudi – ćute.

Ima ljudi kao Mahlat, koji odmah zinu, ali većina ne progovara.

A ovi “kaobajagi kulturni” imaju mnogo zanimljivih načina.

Neki se bezočno samopromovišu.
Mislim – tako bezočno da čoveku pozli.
Uopšte nije bitno to što su pismeni, ponekad čak i simpatični, ali stepen njihove samohvale svakako ne odgovara realnom profilu/stanju stvari.

I – niko mu/joj ne kaže da je naduvena glupača.
Interesantno.
Dapače, dalje ponekad ide i ulizivanje od strane “finih”.

Još jedna vrlo česta varijanta je vrlo direktan napad od strane “kaobajagi finih”.
Motivi su razni; ako me ne mrzi, obično nađem šta je – počev od toga da su takvi rođeni, pa čak i do toga ko ih plaća…
Oni imaju malko drugačiju tehniku: agresivno napadaju.

Pošto su obično vrlo inteligentni, ili bar tako misle – krenu sa nekom nebuloznom “teorijom”, koja je naoko dobro sročena – ali ne stoji, u svakom pogledu se može “minirati”.

A fini se – pravdaju.
Ili, još zanimljivije – preispituju se i razmišljaju zašto onda nisu odgovorili ovako ili onako, zašto su sebi dozvolili da se upecaju na bezobrazluk umotan u čokoladicu, kakav je to čovek/žena s one strane stola…

Nisam nikad ukopčala u čemu je tu stvar.
Mislim, potpuno je očigledna situacija kada ljudi imaju lični interes, iskompleksirani su ili po prirodi drski, ali što kulturni ćute – to ne dobacujem.

Na mene je u tom pogledu mnogo uticala mati.
Jeste me vaspitala, normalno, umem ja itekako da se ponašam, i itekako delujem kulturno.
Međutim, odrastanje uz Jarca od 1.55 itekako uči koječemu :).

Ona je, jednostavno, još ako u toku rečenice uhvati tračak omalovažavanja, osude, ponižavanja, koječega – kretala u napad pre nego dotični završi rečenicu.

Kako se vi to meni obraćate, kakav je to način, zahtevam izvinjenje, odmah i tu – i to sve sa stavom “sad ću oko da ti izvadim”, samo se našali pa se malko sagni.

Začudo, ovakav stav deluje da Bog nije video.
Meni se posle (namernog) ovakvog ispada neminovno događalo da taj neko drugi krene odmah da se pravda, izvinjava, sve tome slično…

Nisu oni baš TAKO jaki kako deluju :). Pogotovo ako se poslužite njihovim tehnikama.

Dakle, molim vas, kulturni ljudi – nemojte oćutati.

Naslov potiče od #FB grupe koja više ne postoji:
Mole se pametniji da više ne popuštaju, situacija postaje nepodnošljiva.

Ilustracija: artbuykarina.blogspot.com