Zubarica

Čitam neki dan “7 Saveta za božićne kampanje” (a posebno – komunicirajte sa svojim klijentima), pa mi pade na pamet jedan dopis od JAZAS…
Deca traže pare, normalno.
Kažem “deca”, jer – koliko dosad videh – to je pretežno vrlo mlad svet, s moje tačke gledišta.

Sad, kako već rekoh, nama je vrlo teško uzeti pare :), jer ceo život “prodajemo” vrlo skupu uslugu, i taj neko treba dooobro da se pomuči da nam “objasni” zašto je to za nas dobro i korisno – ili, kako se ono kaže:
What’s in it for me?

Elem, greška prva: nepoznata damica me zove telefonom da traži mail adresu.
Vrlo kulturno i pristojno dete, predstavlja se i sve kako spada, ali mail adresa koju joj dajem stoji na sajtu.
Mislim – ako je našla telefon, našla bi i mail adresu.
Plus je – po meni – što me zove, umesto spamovanja…:). Ako se to uopšte može kazati.

Greška druga: mail stiže posle nekoliko dana.
Vidite, ako mene zovu više puta dnevno da traže pare za ovo i ono, o mailovima da ne govorim, onda je to prekasno.

Kampanja ide na odmah, na “sad il’ odma’”.
Ja imam toliko poziva dnevno na sve telefone da najavu maila zaboravim za par sati. 
Znači, deca ne poznaju način na koji funkcionišemo…

Greška treća: dopis stiže kao attachment (uf, kako to ne volim :), a u telu maila je vrlo kulturan kratak tekst sa potpisom i – molba da pogledam dopis.
Dopis se zove – “sponzorsko pismo”, šta je reći…:).

I, čitam “sponzorsko pismo”…
Slovne i pravopisne greške neću komentarisati, jer se i inače hvalim kako ni sama nisam pismen čovek :).

Kako možete videti, prvi pasus je jedan zgusnut “soc-realistički” tekst o uspesima same organizacije, nešto što me generalno slabo zanima, pogotovo pisano načinom “kako neko zamišlja da se treba obratiti potencijalnom sponzoru koji je još i doktor” :).
Teško za čitanje. 

Na sopstveno iznenađenje – shvatam da JAZAS ima i PR sekciju.
Divno :).

U sledećem delu pisma, dolazi totalni promašaj.
Ja se toplo umoljavam da “uzmem učešće” u izradi priručnika (tako što ću dati pare, normalno).

Taj priručnik će biti distribuiran “stomatološkim ambulantama (privatnim i državnim), srednjim medicinskim školama, fakultetima…”.

Sad, ako krenemo od početka: ja sam ciljna grupacija.
Recimo.
JAZAS štampa nešto što bi mene trebalo da zainteresuje, da mi deluje korisno, da makar iz entuzijazma i želje da im pomognem dam pare za izradu istog.

Dakle, štampaće nešto u čemu će se pomenuti moje ime/ordinacija – a to će se deliti po ordinacijama? :) 
Mislim, to je moja ciljna grupa, gde želim da se vidi moje ime i reklama?

Ili, još bolje – deliće se po obrazovnim institucijama, mladom svetu koji već (u proseku) verovatno zna odavno šta ima u priručniku?
Jel’ mi to isto ciljna grupacija?

Da skratim:
Izuzetno mi je interesantno da nikom od PR stručnjaka iz JAZAS-a nije palo na pamet da imam ponekog mladog pacijenta koji je njihov aktivista. 

Jedno od te dece je čak išlo s mojim detetom u školu – da su poslali tu devojku, sa nekom identifikacijom i priznanicama (uplatnicama, bilo čime) – dala bih pare tog momenta, iako opet – samo iz emotivnih razloga, jer ja svemu ovome ne videh nikakvu svrhu, niti lični interes.

JAZAS-u i toj divnoj deci koju lično znam, želim od srca da uspeju u svojim kampanjama, kakve god da su; imam lepo mišljenje o njima i njihovoj misiji, verujem da čine dobro, i od srca im želim da ovako “namaknu” neke pare, ali…

EPP: Ako neko od vas ima interesa da uzme učešća i na ovaj način podrži JAZAS, imate podatke i brojeve računa, samo napred :).

JAZAS ima svoju #FB grupu, pridružite se :). 

Ilustracija: TopNewsHealth.