I – još neko moj…

On je nađen na ulici.
Onda ga je bila uzela jedna mlada učiteljica, malko ga pothranila, očistila od parazita, i dala oglas u novine da poklanja mačiće…

Ćerka i brka su išli da biraju – jer taj mali nije bio jedino “nađenče”.
Bilo je dva mačeta: jedno belo-žuto, koje je milo prelo i napola spavalo, i jedan prugasti đavo koji je skakutao unaokolo i pokušavao da sedi na ramenu mojim voljenima…

Pogodite koje je mene zapalo :).

Elem, u kući je i nadalje nastavio da svakom od nas sedi na ramenu – i kad hodamo okolo, i kad se saginjemo…
Uspešno balansirajući.
Kad je prešao nekoliko kila težine, postalo je malko nezgodno…:).

On nas razume odlično, odgovara i odaziva se uvek, samo nije još naučio srpski. Srećom, nema rukice…
…mada ume da otvori frižider. Ume da otvori i plakar sa kliznim vratima, mada su vrata vrlo teška i masivna – možda zato što ima preko 6 kg sada… To radi da bi spavao na delovima garderobe crne boje (lepše se vide prugaste sive dlačice…).

Uopšteno, ako ste ikad gledali Simon’s cat, to vam je to, od frejma do frejma….
Recimo, “Hotspot”:

Tako moje dete uči… Sa ogromnom mačkom preko cele knjige.
Tako ja jedem – sa ogromnom mačkom koja želi BAŠ ono što putuje ka mojim ustima.
Imali smo i majice sa njegovom slikom u predsedničkoj pozi… Kao fan-club.
Jeste, imamo i poster :).

neko moj

Zeka

P.S. Ove moje sede su od matorenja i tako to…. Nema veze s mačorom :).

Pogledajte i ovo: